Pod naponom

Sledeceg jutra probudio se u Sajmonovoj sobi. Video je da je Danica otisla, to ga je podsetilo na Andjelu, samo sto je njih prekinula Anja, a sada nije. Danica je odlucila da sama ode od njega. ,,Tako mi I treba’’ pomislio je, ,, samo sam znao da lomim devojkama srca, cak I da ih tucem, a sada sam potpuno slomljen, potpuno sam. Da je Andjela ovde sumnjam da bi bilo tako.’’
Sajmon je odjednom uleteo I poceo da vice ‘ Hahah, druzeee, kako si samo zaveo onu devojku, kako se bese zove, Danana ? Hahahah Danana bananaaaa buhahahaah’
‘Daj, Sajmone, prekini, to nije u redu! ‘
‘Vov, sta ti se desilo?’ Sajmon je pogledao Mihajla zacunjeno, veoma iznenadjeno.
‘Ma nista, izvini.’
‘Covece, ti bi trebao da nabavis nekog psihijatra. Znam! Pozvacemo Dananuu HAHAH ‘
‘Ahahah’ nasmejao se Mihajlo I ako mu nije bilo smesno.
Kada je stigao kuci usao je na fejs. Bilo mu je jako dosadno pa je odlucio da cacka malo po starim porukama.
‘Hmm’ mislio je ‘ Anja, Milena, Milica, Tasa, Masa, Dejana, Tijana, Angelina, Milos, Tatjana, Simun, Andjela’ ‘ANDJELA ?’ povikao je. Odmah je otvorio poruku, pisalo je “ Hej : ) “ datum - 24.4.2017. Seen-24.4.2017. 17h ..
‘Ahh, zasto me uvek sve podseti na njenu kosu, na njeu vlaznu kosu u mojim rukama, njeno drhtavo telo na mom, ahh ne mogu vise da mislim o njoj, pocecu nesto da treniram!’
‘DA!’ viknuo je.
‘Sta to, sine ? ‘ Upitala je njegova majka dok je uzimala knjigu iz fioke.
‘ O, ma nista. Znas, razmisljao sam da upisem pli..’
‘Ne! Neces nista da treniras, zavrsices skolu I postaces normalan covek, kulturan, da li si video sta je tvoj otac dobio od sporta ? Nista, nema ga vise! Oh Bozee.’ Krenula je da place.
‘Nemoj da places, nisam mislio nista lose, samo sam hteo da imam malo vremena za sebe, ne bih se ja bavio sportom’ reko joj je Mihajlo sa najmanjim trackom nade da ce ga pustiti da trenira plivanje.
‘ Ahh, ne zanima me sta ces da radis, ti stvarno nisi normalan, idem na posao, nemoj sada da mi dizes pritisak! ‘
‘Ali mama, veceras je nase zajednicko vece, PICA VECE!’
‘Znam, ali sada stvarno ne mogu, moram da radim, ljubim te, vidimo se! ‘
‘Uff, ponovo sam, haa naravno.’ Iznervirano udari rukom o sto. ‘ Da je bar Andjela ovde..’

S

Comments (0)

Lutao je ulicama ne znajuci gde ide, ne znajuci zasto je izasao, zasto je morao da pobegne odatle.
‘Zar mi jos uvek znaci?’ mislio je I uhvatio sebe kako place zbog devojke.
‘Veliki Mihajlo je plakao zbog neke tamo male kurvice’-mislio je u sebi, ne to nikako nije smeo sebi da dozvoli, nije smeo da dozvoli da primete da je slab. ‘Ali ona nije bila kurva, ona, ona je bila posebna, nekkao nestvarna, mog’o je da oseti svaki pedalj njene koze koji ga je jezio, uzivao je s njom, voleo ju je..jedino nju.
-‘Kakve su to duboke misli smekeru?’ nije ni stigao da se okrene a Anja ga je vec zaskocila I pocela mu otkopcavati duks i ljubila ga.
-‘Anja, ovaj, nisam te video.’ Kroz kiseli osmeh joj je odgovorio, zeleo je da bude sam, a ored nje osecao se tako odvratno necisto.
‘Danica’-odjednom mu je izletelo.
-‘Koja Danica Mihajlo?’
-‘Ma neka riba s zurke, ostavio sam je da me ceka.’
-‘Od kad je tebi stalo do tih kurvica s zurki, haha?’
-‘Promenio sam se, ne zelim da se ponasam tako kao ti.’ Ipsrratio je Anju pogledom, na sebi je imala crnu majicu bez bratela teksas sorts I mrezaste carape, dok joj je sminka bila izrazito crna.-‘Izgledas kao one kurvice s zelezncke stanice, Anja postala si odvratna.’
-‘Ha, ti si me takvom napravio, cuveni Mihajlo.’
-‘Okej hteo sam malo mira ali nikako da pobegnem od tebe. ‘
-‘Okej, idi jebi onu mrtvu Andjelu sad!’
-‘Odjebi, znas. Ne mogu da verujem da si mi se nakad svidjala.’
-‘Kako god.’
Uleteo je na zurku, I pogledom po prostoriji trazio Danicu ‘Ako je otisla ispacu debilcina najveca-eno je.’
-‘Daniceeee!!!’ Vikao je na sav glas. Okrenula se I blago nasmesila.
-‘Trebalo ti je pola sata da odes po pice, a opet ga nisi doneo, haha.’
Mihajlo je osetio kako mu gore obrazi. Odjednom vise ni sam nije mog’o da izdrzi I poljubio je.
Nije da mu se nije svidjala, svidjala mu se je, ali nije trebalo da bude ovako.
Cela su im bila spojena osecao joj je dah, I hteo je, hteo je da je ima, s njim je na trenutak zaboravio ono sto se desilo s Andjelom.
-‘Simunova soba je gore…’
-‘Odvedi me.’
Nastavili su da se ljube I stepenicama se popeli do sobe, zalupio je vrata I skinuo majicu. Odjednom njene noge nasle su se na njegovom struku, bilo je isto kao I s Andjelom samo sto ovo nije bila ona. Ovo je bila njena zamena, svaka sledeca ce biti shvatio je u toku veceri kada se Danica uspavala. Shvatio je da ju je voleo, i da previse je bolelo..

N

Comments (0)

Trcao je kao nikad do sad. Stigao je do parka i seo na klupicu. Razmisljao je o onome sto je cuo na casu fizike. Iz misli ga
je probudila devojka koja ga je zamolila da joj doda flasicu iz torbe. Okrenuo se i rekao "Uzmi je sama." Devojka ga je
iznenadjeno pogledala, uzela torbu i krenula. -"Izvini, nesto sam nervozan danas, nisam hteo tako da se ponesem." -"Nema
veze, svi smo mi rastreseni nekad." Mihajlo je ugledao kolica i u njima bebu. Sav zbunjen odvalio je -"Nadam se da nije tvoja."
_"HAHHAHAHA, naravno da nije, cuvam je kada imam slobodnog vremena. Treba mi novac za koledz." -"Oh, izvini."
-"Nista, samo, ti si prvo koji je pitao ahah" -"Ha, takav sam, uvek duhovit." -"Kladim se da jesi" -"Nismo se upoznali.
Ja sam Mihajlo" -"Drago mi je, ja sam Danica." -"Kupiću ti Danče svileno maramčee." -"Hahah, zanimljiv si." -"Veceras moj prijatelj pravi zabavu kod njega kuci
pa sam mislio da bi mogla da dodjes. Osim ako nisi zauzeta." -"Ovaj, mislim da bih mogla da dodjem." -"Ako je tako, ovo je
adresa" Mihajlo je zapisao Sajmonovu adrsu Danici na ruku, okrenuo se i otisao.
-"Sta radis to, mislio sam da sam ti rekao da tu gajbu sa pivom stavis ovde a ne tamo!" Sajmon je vikao na nekog sa 2. godine
kada je ugledao Mihajla kako ulazi na vrata. -"Hej, ovamo. Kako neki ljudi mogu da budu toliko glupo, ne mogu da shvatim.
Pozuri malo, ne razvlaci se!" Posle pola sata, srednjoskolci su poceli uveliko da dolaze. Mihajlo je izgubio svaku nadu da ce se
Danica pojaviti, ali je ona u tom trenutku usla i pogledom ga trazila po sobi. -"Hej, ovde sam." Mihajlo joj je mahao, dok se ona
probijala kroz guzvu. -"Hej, drago mi je sto si uspela da dodjes." -"I meni je drago sto te opet vidim..." -"Mihajlo"
"Mihajlo, da. hah" -"Zelis nesto da popijes?" -"Mogao bi da mi doneses nesto,ako zelis." -"Naravno."
Mihajlo je posao prema mestu na kom su se nalazila pica ali mu se ucinilo da je ugledao neku senku koja je krenula na sprat.
Mihajlo je pratio senku koja je nestala kada je Mihajlo usao u jednu od soba. Kada je shvatio u kojoj se sobi nalazi, a to je bila
soba u kojoj su A. i on bili uhvaceni od strane Anje, izleteo je iz kuce.

Comments (2)

 ''Munja je vidljivo pražnjenje atmosferskog elektriciteta do kojeg dolazi kad..'' Još samo jedan čas, još samo jedan čas - mislio sam. U učionici je bilo veoma hladno s obzirom da grejanje nije radilo a napolju je padala jaka kiša i munje su sevale na sve strane. Svaki put kada zagrmi čuo se vrisak devojaka po celoj školi. Nikada ih nisam razumeo, ali postajala je jedna devojka u narandzasto-sivoj bluzi i farmericama, uvek smo sedeli zajedno na fizici ali nikad nisam obraćao pažnju na nju. Bila je smirena, sa ozbiljnim pogledom na licu.Ruke su joj se uvek nalazile naslonjene na butinama, a noge prekršetene. Zavalio sam se u stolicu i naslonio o zid. Pogledao sam na sat bilo je 16h. Oči su mi postajale teške, cele noći sam ostao budan zbog te devojke, jedino što sam čuo je mumljanje profesorke. Gotovo. Oči su mi bile sklopljene ali to moje zadovoljstvo kratko je trajalo. Začuo sam nekog čoveka sa oštrijim glasom čita molitvu, koliko sam upoznat sa jezicima, na italijanskom. ''Lei è pazza, lei è pazza...'' Ponavljao je sve glasnije i glasnije, gledao sam oko sebe, svi su izgledali smoreno i niko nije pričao. ''Jesi čula ovo?'' Pitao sam devojku koja je sedela pored mene. Udarila me je rukom, nisam dobio čak ni pogled. Kakvi štreberi danas postoje. Kao da nisam znao šta munje predstavljaju. Učili smo o tome u osnovnoj školi, zašto ponavljamo? Obratio sam pažnju na profesorku, zanimalo me je o čemu govori. Objašnjavala je kako je Frenklin pomoću letećeg zmaja. Pokušavajući da dokažem  nauci i profesorki da nisu u pravu ustao sam i progovorio prvi put te godine a da je imalo veze sa časom ''Zmajevi nisu postojali! To je mit.'' Nakon mog glupog stava svi su počeli da se smeju, profesorka je prekrstila ruke i već bila spremna da mi zalepi keca do kraja školske godine ali jednostavno nije mogla a da se ne nasmeje. ''Mihajlo, da li si pratio nastavu do sada?'' Ćutao sam, jer nije mi bilo do toga da joj kažem da naravno nisam ''Da jesi, pročitala me je kao otvorenu knjigu, sada bi znao da pričamo o letećim zmajevima s kojima si se igrao kao mali.'' A znala je za to zato što živi u mojoj ulici. Seo sam i molio Boga da zvoni. Jeste. Istrčao sam iz učionice kao ''munja'' i sišao dole ka ulaznim vratima ali me je nešto zaustavilo. Domar i profesor tehničkog razgovarali su o nečemu, koliko sam dobro čuo ''Veoma poverljivo''. Vratio sam se dva koraka unazad praveći se da čekam Simuna. Želeo sam da čujem sve o tome. ''Gde je tačno prošlo?'' Domar je gledao u neku sliku, kao da radi veoma težak zadatak iz geometrije. ''Učionica BD, zid gde su vrata kod zadnjih klupa.'' Razmislio sam, to je bilo mesto gde sam ja sedeo.  ''Oko koliko sati?'' ''Negde oko 16h.'' Uzeo sam vazduh i izleteo iz škole. Prvo što sam pomislio jeste Anđela Hefner. 

M

Comments (0)

Neverovatnost je postajala još neverovatnija. Stigavši kod Marka bacila sam svoje kofere i pojurila ka suncu. -Anđela! Moj otac je vikao ali ja jednostavno nisam želela da se zaustavim. Amerika, osobito Chicago je za mene uvek bilo hladno mesto dok je za ostatak sveta bio grad ljubavi. Kod Vilisovog tornja je uvek bila masivna gužva a u gradu se održavao karneval. Izašla sam napolje i počela da trčim, što sam brže trčala to sam više želela da plačem. Nakon nekog vremena stala sam pored nekog drveta. Pomislila sam Škola se još uvek nije završila. Zašto me je moja majka poslala onda kod oca? Zar ne želi da završim školu? ''Oh Bože.'' Uhvatila sam se za glavu i skliznula na zemlju. Suze su išle same, ja više nisam imala budućnost. Šta će biti sa mnom? Uzela sam flašicu vode i polila se preko glave i kose. Nije mi trebao nikakav povod za to, jednostavno sam želela da uradim još nešto glupo, da se setim osećaja. Nakon nekoliko minuta sam ustala i krenula u šetnju nepoznatim putem. Nakon dužeg hodanja put više nije bio asfaltiran, kamenje je bilo na sve strane. Na samo 500 metara nalazila se elektrana. Bridzit je potrčala ka njoj, izgledala je pusto i napušteno. Ušla je unutra, nije se baš razumela u elektranama ali je izgled vukao na solarnu elektranu. ''Koliko me pamet služi solarne elektrane nisu pod naponom.'' Nije imala zbog čega da se brine. Hodajući naišla je na belu kućicu, bilo je zaključano ali šta je imala da izgubi ako provali? Roditelje? Udarila je nogom o vrata svom snagom, vrata su se odvalila a ona je osetila blagi udar u stomak. Podigla je majicu, rana se otvorila. Stisnula je pesnice i ušla unutra. Soba je bila mala sa puno žica i čudnih spravica. Pogledala je sve pažljivo, prašina na sve strane joj je užasno smetala. Vrata su se zatvorila zbog vetra koji je duvao, Bridzit je pokušala da ih otvori ali nije uspela. Potpuni mrak unutra, sela je pored neke velike mašine i uspavala se. Posle nekoliko sati je ustala ne znavši da li je neko zvao i koliko je sati jer nije ponela telefon. ''Koja sam ja glupača!'' Udarila je u jednu od mašina i zaglavila nogu u milion različitih žica raznih boja, pokušala je da se izvuče i naglo je povukla. Žice su se pokidale i soba se obasjala, Bridzit se digla u vazduh i počela da vrišti neko je otvorio vrata, ali ona to više nije mogla da zna.

Nakon nedelju dana Mark i Natalija su bledo gledali u jednu tačku, čula su se crkvena zvona i sveštenik. Nalazili su se na grobu, Klajva nije bilo u blizini. I poznati i nepoznati su došli. Anja se nije pojavila, a za Mihajla me nije bilo briga. Svi su bacali cveće, krenula sam da bacim i ja, došla sam do svoje majke ''Mama, daj mi... Mama?'' Ona se nije osvrnula na moj glas. Pogledala sam grob - Anđela Hafner 1996. - 2017. Udaljivala sam se od groba, nisam znala šta da radim. Ne, ovo nije trebalo da se desi. Počela sam da vrištim, ruke su mi se gubile u vazduhu, vrištala sam sve do kraja. Bilo me je po svim novinama, svi su me žalili. Da su samo mogli radnije da mi pomognu - Mislili su. Ali ne, nikome nije stalo dok ne umreš. Klajv je izlazio samo do škole i nazad, ide u novu školu u Čikagu. Uskoro polazi na koledz, Natalija i Mark su opet zajedno, on je više nikada nije varao. Dzeki je nakon tri meseca uginuo, a tog dana 29.marta svake godine moja porodica odlazi natrag u Srbiju. Nikada mi neće biti jasno zašto ali ipak. Ja sam mrtva.

- Missis Natalija? -Yes, who is this? Natalija je dobila poziv ne poznatog čoveka oko 23h uveče. -Can you stop at the police office tomorrow? It's important. -Sure, what is it about? -It's about your daughter Andjela Hafner. Nataliji je nešto prošlo kroz stomak. -I'll... I'll be there. Spustila je. Andjela je mrtva, mislila sam.. U sobu je ušao Majk. -Moramo da pričamo. -O čemu? - O našoj ćerki. -Ali, ona je... Nije dovršio rečenicu. Uhvatio ju je oko struka i privukao. Natalija je plakala, dok joj je Majk govorio da će sve biti u redu. Sutradan su otišli do policijske stanice. -You're daughter... -Yes? Upitala je Natalija držeći Majka za ruku. -Had not been beaten by Anja Ranđelović and Mihajlo Stamenković. She lied. Apparently she did it to her self. We don't know the reason and... - We'll never know. Natalija je dovršila njegovu rečenicu. Ustali su i pozdravili se sa gospodinom. 

- Zašto je to uradila? Natalija je pozvala Anđelinu drugaricu Anju, a zatim Mihajla. Ali oni nisu znali koji je razlog. Svo vreme su tvrdili da je oni nisu maltretirali ali im niko nije verovao. Verujem da je tražila pažnju. Mislila je Natalija. Zašto? Imala je sve što je poželela. Zašto je sve moralo da bude oko nje? Bacila je čašu koja je udarila o pod i razbila se. Uhvatila se za šank u sobi i okrenula ka vratima. Krvi je bilo svuda. Počela je da vrišti ali nikoga nije bilo kući. Soba u kojoj niko nije ulazio još od Anđeline smrti bila je zaključana. Nataliji su se tresle ruke, uzela je ključ i otvorila vrata. Na krevetu je bila lokva krvi, knjige su se nalazile na stolu, geografija je bila otvorena na stranici ''Naselja'' a na noćnom stočiću nalazila se knjiga sa naslovom. ''Anđela''. Natalija je otvorila i počela da čita. ''Januar, bla bla bla, februar, mart 29. ...Ne mogu više. Mrzim sebe. Beskorisno smeće. Kakva si ruzna , rutava , zabagrela, ubij bože, idi i ubij se , spasi svet , samo nastavi da se seckas valjda ces jednom da uspes. Kriviš sve oko sebe a jedina si optužena. Ne gnjavi više, dosadna si, uradi nešto pametno....'' Natalija nije mogla da veruje šta čita. Uvek je mislila da je sve uredu s njom, bila je uvek nasmejana. Ali zašto je okrivila Anju i Mihajla. Okretala je stranice dnevnika i polako čitala. - ... Plašim ih se. Naudiće mi, ne želim da me vide kako se raspadam. Moram da se provučem, imam savršen plan. Anja i Mihajlo me neće više uznemiravati. Večeras se sve menja. Natalija je pomislila, to je veče pre kada ju je pronašla ispred zgrade sva ubijena. Ostavila je dnevnik gde ga je pronašla i zaključala vrata. -Imala sam užasno lošu ćerku. 

M

Comments (0)

Anđela je legla da spava, posle dugog prevrtanja po krevetu , ustala je i otisla do kuhinje kako bi popila vodu . Ali je
cula svoju majku kako prica telefonom s’nekim, ali nije znala sa kim . Tek kada je njena majka rekla :„Kako ne shvatas
Majk , tako je najbolje za sve” Kada je njena majka spustila slusalicu , A. se vratila u sobu , ali ju je kopkalo sta je to
sto je najbolje za sve .Nije ni primetila kada je zaspala.Ujutru se probudila i krenula u skolu . Setila se poruke koju je dobila
sinoc, ali je mislila da nije velika stvar .Hodala je pustom ulicom spuštenom glavom. Ispred nje izletela su crna kola. A. je skocila u
stranu i za malo izbegla svoju smrt.Kada se okrenula ugledala je Anju u kolima kako joj se smeje. Potrcala je prema skoli
jer je mislila da ce je Anja pojuriti.Sva zadihana stala je ispred ograde skole. Uzela je telefon i pozvala svoju majku. Javila se sekretarica. -Mama, Anja i Mihajlo su namerili da me ubiju. Pogledala ju je i shvatila da
ce ovo biti grozna godina. Usla je u ucionicu, svi su je gledali ispod oka i smejali su se. Osecala se kao da ne pripada ovde.
Kada je poceo prvi cas , cas engleskog jezika, samo je bledo gledala u tablu i nista nije zapisivala. Nastavnica je to primetila
i zadrzala ju je na malom odmoru. Pitala ju je sta se to s’njom desava. A. joj je odgovoril jednim kratkim „Nista” .
-„Zelim da ti pomognem , Anđela , bilo koji problem da imas.Mozes mi reci sta te muci.” Iako je oklevala A. nije rekla nista.
Mislila je da je tako najbolje. Profesorica ju je pustila ali je vec bilo zvonilo. Spremila je knjige za sledeci cas, cas
geografije. Taman je mislila da ce ovo biti normalan dan jer Anja nije dosla u skolu osetila je kako ju je neko pogodio
necim u vrat . Kada se okrenula ugledala je Mihajla naslonjenog na vrata sa paradajezom u ruci. Spremao se za sledeci sut
kada ga je neko uhvatio za ruku. Svi su bledo gledali u decka koga niko nije poznavao. Uzeo je paradajz iz Mihajlove ruke i
zgnjecio ga njemu na glavu. Svi su blenuli u njega i nisu smeli rec da kazu. Bio je visok,imao je crnu kosu i plave oci.
Tiho je sapnuo Mihajlu na uvo:„Nemoj da ti se ovo ponovilo” Uspravio se i seo na svoje mesto. A. je prosla pored njega i otrcala
u kupatilo.Sprala je sok paradajeza sa jakne i vratila se na cas.Kad je sela na svom mestu stigao joj papiric sa porukom
“Nemoj da brines,mislim da se nece ponoviti” Kada je nastavnica usla rekla je da su dobili novog djaka u razredu i pokazala
na crnog momka, on je ustao i predstavio se :„Ja sam Kole i ucenik sam na razmeni,dolazim iz Makedonije kao sto se i vidi
po mom akcentu, haha” Sve devojcice su se topile a Mihajlo i njegova banda su iznervirano gledali u Koleta. Posle casa Kole je
zaustavio A. i predstavio joj se “Ja sam Kole , hteo sam da se zvanicno upoznamo” - „Ja sam Anđela” -„Ne razumem sta oni
likovi imaju protiv tako lepe devojke” A. je pocrvenela i promrljala je nesto kako mora da ide i istrcala iz ucionice.
Kole je tiho rekao „Haha , mislim da cu da se pomucim oko nje”

K

Dok je izlazila iz učionice mislila je o njegovim rečima. Ne razumem sta oni
likovi imaju protiv tako lepe devojke. Na žalost ne razumem ni ja. Šta sam toliko loše uradila? Jedino što sam dobila jeste njihova mržnja. I batine. Otišla je do kupatila jer je i dalje mirisala na paradajz. U kupatilu su se nalazile dve devojke koje su pušile i jedna je bila u WC-u na čučavcu koji je uvek užasno smrdeo. Pogledala ih kraičkom oka, plašivši se da je ne istuku ali one nisu obraćivale pažnju na nju. Skinula je svoju kožnu, braon jaknu i uzela tečni sapun. Nije mirisao baš najbolje ali sigurno bolje od trulog povrća. -Hej, evo. Jedna od devojaka joj se obratila dok je preturala po torbi. Izvadila je crnu kutijicu i pružila joj. Bridzit je uzela parfem i malo papira da obriše jaknu premazanu sapunom. Naprskala je parfem tri puta i protresla jaknu. -Umm, hvala. Vratila je parfem u kutijicu i stavila ga na policu do ogledala. Nije želela da ima dodirni kontakt sa nekim iz njene skole. Izlazila je polako i unazad. Vrata su se zatvorila za njom, Anđela je pošla nazad u učionicu.

Zvonilo je za početak časa. Poslednjeg ovog dana. Imala je hemiju tako da su prešli u laboratoriji. Sela je za praznim stolom, nakon nekoliko minuta Kole je seo pored nje. -Evo nas opet. Anđela ga je pogledala, nasmejala se i spustila pogled. Imala je osećaj da je samo iskorišćava. Kao što su to uradili Mihajlo i Anja. Profesorka je ušla i počela novu lekciju. Nisam baš pratila nastavu više sam razmišljala o tome koji je najbolji način da pobegnem iz ovog grada. Ali opet svi smo mi žrtva društva. Nakon 45 minuta tabla je već bila ispisana. Naslov je glasio ”Soli” to me je podsetilo na ranu koju su mi ostavili. Da, mozda je rana bila mala ali dovoljno duboka da sva so dopre do najbolnije tačke. Problem je to što.. Ne mogu da skapiram koja je ta tačka. Želim da je nikad nije bilo, da sam jaka kao Anja. Kao Mihajlo. Ne želim da budem u svojoj koži sada. A ko bi hteo? Zvonilo je. Istrčala je iz učionice i otišla kući. Njen brat i majka su sedeli za stolom. On je kucao poruku a ona čitala novine. -Mama jesi li čula poruku koju sam ti ostavial?. -Nisam, hoćeš da jedeš? -Neka hvala. Ej mogu nešto da te pitam? -Naravno. -Da li mogu da se preselim kod oca, za uvek? Klajv je podigao pogled i buljio u Nataliju. Njena majka je ostala bez reči nije znala šta da kaže. -Pa, ovaj. Ja i Majk smo razgovarali o tome da opet odeš odavde, samo ti, pogledala je Klajva, ali smo mislili smo da ne želiš. Zastala je. -Želiš li? -Da, mama, želim.

M

Comments (0)

 Shvatila je da od sada mora da pazi gde ide i sta radi. Nije vise bila bezbedna. ’ Sama sam kriva’ razmisljala je ’ nisam trebala to da uradim, koja sam glupaca! ’
Bilo je kasno, nastavila je da spava. Sutra u skoli ponovo ista prica, svi su je ismevali, dobacivali joj svakakve gluposti, psovali, popreko je gledali.
Razmisljala je da se ispise iz skole, da ode negde, ali jednostavno nije mogla. Nije imala hrabrosti da mami kaze kroz sta sve prolazi. Jako bi je povredila, i
zna da njena majka to ne bi mogla da podnese.’ Ponekad zalim sto sam se rodila’ Tiho je rekla.
Jedva je docekala gradjansko vaspitanje, tu je bila dobra i sa ucenicima i sa nastavnicom, a i inace joj je dobro isao taj predmet.
Usla je u ucionicu, pozdravila nastavnocu i sve ostale. Odjednom je sve postalo tiho. Bilo je dosta napeto, velika tenzija se osecala. Jedan ucenik je promrmljao
‘Cao’ a onda svi krenuli da je pozdravljaju. Laknulo joj je kad je videla da je bar neko gotivi. Sela je pored ucenika koji joj se prvi javio. Poceli su da pricaju,
da se zezaju, a onda su im se prikljucili i ostali. Nije mogla da izdrzi pa je rekla ‘Ljudi, hvala vam sto ste uz mene pored svega sto mi se desava!’
Svi su je zbunjeno pogledali. Shvatila je da oni ne znaju nista! Htela je da im kaze, a onda je shvatila da bi i oni poceli da je izbegavaju.
‘Ma, nista, zaboravite!’ Zezanje se nastavilo.
Skola je napokon bila gotova, bila je toliko umorna od svega, ali je bar danas osetila da nekom jos uvek znaci nesto. Usla je u kucu, pozdravila se sa mamom i
bratom i otisla u svoju sobu. Na krevetu ju je cekala poruka. Gledala je kovertu kao da ce nesto da iskoci iz nje i ubiti je. Bila je crvena, krvavo crvena.
Na njoj je velikim crnim slovima pisalo ’ Za nasu dragu Anči’ Otvorila ju je. Kada je pogledala pismo, bio je nacrtan jeda meda, kome je glava pocepana, bilo je
krvi svuda oko njega, i bio je proboden velikim nozem. Ispod je pisalo ’ Uskoro dolazimo po tebe, spremi kaficu hahahahah. ‘
Nije vise znala sta da radi, sta da misli. Spalila je kovertu i bacila je u kantu za smece. Bacila se na krevet i pocela da place..

S

A. je bila umorna od svega. Bezobzira sto je sve proslo, osecala je neku mucninu, i strah, kao da ce se nesto jos gore dogoditi.
23:00h, je krenula na spavanje, uzela je da spremi knjigee
‘Ajoooj sutra imam hemiju, sigurno ce me pitatati.’ bez obzira sto je znala da ce dobiti losu ocenu legla je da spava. Sutradan, je nastavnica, kao sto je i ocekivlaa pitala, ali svi iz njenog odeljenja su joj dobacivali razne reci. Nastavnica je pitala sta je ucila za danas
A. je posla da kaze ’ Ja sam..’, a neko je dobacio, ‘Ti si lezbejka, to znamo svi hahaha.’ i svi su poceli da se smeju. A. je tada istrcala iz ucionice, i otisla kuci. Sedela je na svom krevetu i plakla dosta dugo. U jednom trenutku je ustala i otisla na tavan. Tamo je nasla svoju staru igracku iz detinjstva, takozvanog medu Rokija, i uzela je jos neke fotografije. Vratila se u svoju sobu, i gledala slike kada je bila mala. Mislila je ’ Tada sam bila mala, nisam razmisljala o decacima, skoli, zivela sam mirno i bezbrizno, sad’ shvatam da je dete biti najlepse’, tako razmisljajuci je i zaspala. Probudila se uvece oko 22h i pogledala te lefon, videla je poruku sa nepoznatok broja. Pisalo je’ jos nismo zavrsili sa tobom’, u tom trenutku, srce joj je zastalo. ‘zasto sta sam skrivila, nije im dovoljno sto su me ovoliko namucili’…

L

-Ta mala bezobrazna, kako bih je samo.. -Hej, opusti se znam šta ćemo imam plan.. Trčeći, stigla je kuci sva mokra zbog kise. Otkljucala je vrata, bacila torbu, uletela u sobu i opcela da place. -Zasto se ovo desava meni? Vikala je. Izneverila sam svoju jedinu najbolju drugaricu, zasto Bože?! Sada ne smem ni da je pogledam. Bila je toliko umorna, a i pokisla, istusirala se i legla da spava. Probudila ju je poruka. Pogledala je telefon. Nije zelela da je procita ali nesto ju je kopkalo. Pisalo je -Hej moramo da se vidimo, moram nesto vazno da ti kazem. Nadjimo se u parku za pola sata. Cekam te. Anđela je poruku citala iznova i iznova, nikako nije mogla da provali ko je to. -Cudno. Pomislila je. No, navukla je na sebe prve stvari iz ormara i krenula. Trebalo joj je petnaestak minuta da stigne do parka. Sela je na klupici. - Pa sta je to toliko vazno? -Slusaj moram nesto da ti pokazem, da li bi htela da podes sa mnom? -Već sam dovoljno nevolje napravila, ne mogu i sada ponovo. -Anđela molim te, Anja nece da zna za ovo. -Ja, ja ne mogu. -Anđela molim te? -Ali.. -Anđela molim te? -Uh, okej ali necemo dugo, zar ne? -Ooo, ne… hahaha -nasmejao se, onako podlo. Pešačili su jedno pola sata kroz šumu. Anđela je bila uplašena i zabrinuta -Gde idemo? Jesmo li stigli? -Jos malo, Anđela, jos samo malo. Stali su ispred neke kolibe. Pao je mrak, bilo je jako strasno i jezivo. Anđela se pripojila uz njega. Cula se sova. Usli su u kolibu. nije bilo svetla, samo je jedna svega slabo gorela. Bila vec pri kraju. Anđela je na sekundu sklonila pogled a kada je htela da pita nesto njega nije bilo. - O Boze, gde si? Bila je jako uplasena. Neko joj je prisao iza ledja i zgrabio je. Počela je da vristi bar je pokusala. Neko joj je stavila traku da ne bi mogla da prica. Pocela je da place, nije znala sta ju je snaslo. -Ha, mala balavice stvarno si mislila da ces se tako lako izvuci? Hahha pa prevarila si se. Unisticu te glupaco ! -Polako, smiri se.. Rekao je uhvativsi je za ruku. Anđela nije mogla nista da kaže, bila je iscrpljena, gladna, samo se molila da sve bude okej, - Preko noci  Anđelina majka je bila obaveštenja da je će Anđela ostati kod Anje i da se ne brine. Sutra je donela hranu. Samo jedno parce hleba. I ako se Anđeli  nije dopala hrana morala je nesto da pojede. A onda je krenulo mucenje. Vezali su joj ruke i krenuli da je sibaju. Sibali su je sat vremena. Krvi je bilo na sve strane.  Anđela je umirala od boli. Proklinjala je sebe zbog svega sto je uradila. Oni nisu imali milosti. Sutra su je, tukli, udarali u glavu sve dok se Anđela nije onesvestila. Nakon 3 sata ponovo je dosla k’ sebi. Ostavili su je samu. Tesko je disala, bilo joj je hladno i nije vise mogla da razmislja, zaspala je. Sutra opet isto, mucenje, udaranje, sibanje. Krvi je ponovo bilo na sve strane. Udario ju je tako jako da od jacine udarca pocela je krv da tece na glavi. Odvezali su joj ruke. Ostavili su je da leži u lokvi krvi -Idemo malo da predahnemo. Rekla je -Brzo cemo se vratiti o tebe. Nakon kratkog vremena pojavili su se. Uzeli su je i stavili u kola. Ostavili su je ispred zgrade u pola noci. Anđela nije znala gde se nalazi. Ujutru kada je njena majka krenula na posao zatekla ju je kako leži sva krvava, prljava, smrznuta na zemlji. Pocela je da vice -O Bože, Anđela, Anđela, neka mi neko pomogne, molim vas, pomozite, Anđela!!

S

Prolaznik koji je tuda prolazi pozvao je hitnu pomoc- Anđela se onesvestila kada je hitna pomoc stigla. Kroz maglu je cula sirene kako odzvanjaju mračnom i pustom ulicom. Cinilo joj se kao da ce joj glava puci. Nije vise mogla da trpi bolove koje su joj naneli . Svaka kost u njenom telu ju je bolela. Polako je osecala da pada u dubok san i taman kada su je uvodili u bela kola hitne pomoci osetila je kako joj kapci postaju teski i kako maglovito vidi ispred sebe. Tada se onesvestila. Njena majka je usla u kola zajedno sa njom i stalno se molila Bogu da njenoj kćerki bude bolje. Anđeli je medicinska sestra stavila kiseonik i dala anesteziju. Anđelina majka plakala je sve vreme i stiskala je za ruku. Kada su stigli u bolnicu, doktori su sanirali Anđeline  povrede i ustanovili da je imala potres mozga i da ima polomljena četiri rebra. Kada se  probudila pored sebe je ugledala majku kako navaljena na krevet spava. Anđela se polako nasmestila i u tom trenutku Anđelina majka se probudila i ugledala već budnu kćerku. Jako ju je zagrlila - Kako si me samo uplasila, duso. Mislila sam da te vise necu videti. Zaplakale su obe i tada je usla sestra da Anđeli promeni anesteziju i sa njom nekoliko čoveka. Ti ljudi su je ispitivali ko joj je to uradio. Anđela je na svako pitanje davala odgovor -Anja i Mihajlo. Nije želela da kaže zbog čega su joj to uradili. Natalija je otisla po kafu i ostavila Anđelu da se odmara. Pored nje je prosao covek obucen kao doktor, koji je imao suncane naocare, i jako ju je podsecao na Mihajlovog druga, ali nije obracala veliku paznju na to jer je imala veci problem. Kako platiti racun u bolnici u kojoj je Anđela sada? Ona radi za minimalac i mora da prikrije i druge troskove. - Izgleda da cu morati da obavestim Majka o ovom nemilom dogadjaju. Razmisljala je Natalija dok je kretala prema Anđeli sobi. Kada je otvorila vrata prizor koji je videla pogodio je kao grom iz vredra neba. Videla je kako se Anđela bori sa čovekom koji pokusava da joj skine aprate na kojima je bila prikljucena. Natalija ga je jako odgurnula i pocela da zove pomoc. Tada je on izleteo iz sobe i pobegao iz bolnice. Pocela je prava nocna mora za nju. Njena majka, pozvala je policiju i tada su svi poceli da je ispitaju. Sutra dan dok je lezala u bolnickom krevetu i razmisljala o tome kako je njen zivot cist promasaj, zasto bas ovo njoj mora da se desava? Njen brat Klajv uleteo je u sobi i poceo da vice na nju -Kako si mogla da budes tako nezrela kada sam ti rekla da ga osvojis nisam mislio ”Spavaj s njim” kad god ti se pruzi prilika!Kako si mogla da budes tako glupa? Ne mogu da verujem! Nacicu ga i polomicu mu svaku kost koju ima u sebi! Anđela je u medjuvremenu pocela da place, a kada je Klajv primetio prisao joj je, seo pored nje na krevet i zagrlio je. Poljubio u celo i stegao jos jace. Anđela se jos vise uvila u njegovom narucju i nije prestajala da place. Osecala se tako sigurno dok je s njim. Posle pola sata Klajv je izasao iz sobe da bi ostavio Anđelu da se odmori. Dok je izlazio na vrata Anđela  ga je pozvala i rekla -Klajv? -Molim? -Hvala. Klajv se nasmesio i izasao. Dok je prolazio pored majke rekao joj je -Nacicu tog kretena, a kada ga nadjem nateracu ga da zazali sto se ikada rodio. A onda je izgleteo iz bolnice. Natalija ga je samo pogledala i nije stigla da kaže ni rec.

K

 Ispred Mihajlove kuće parkirala su se patrolna kola policije. Pokucali su na vrata, nakon nekoliko sekundi otvorio im je Mihajlo koji je, kako je izgledao, tek sada ustao. -Um, da li mogu da Vam pomognem? -Da, imamo nekoliko pitanja za vas o gospođici Anđeli Hafner. -Um, uđite. U dnevnoj sobi na sofi su sedeli oni a Mihajlo se smestio u fotelji. -Da li poznajete Anđelu Hafner? -Naravno, znamo se oko godinu dana kada je pošla u našoj školi. -Da li ste imali bliske kontakte sa njom? Mihajlo je spustio glavu. Bilo ga je sramota ali nije želeo da laže. -Imali smo. -Kakve? -Spavali smo na žurci. -Da li je ste bili pijani? -Ne. -Gde se bili sinoć? Mihajlo nije hteo da odgovori. Ćutao je. -Da li želite da ponovim ovo pitanje? -Ne. Bio sam sa Anjom, svojom devojkom. - I Anđela je bila sa vama? - Zašto me ovo pitate? - Gospodine, mi postavljamo pitanja. Da li je ona bila sa vama? -Nije, zašto? Povikao je Mihajlo. -Zato što gospođica Andjela Hafner tvrdi da ste je mučili dva dana za redom. Vi i Anja Ranđelović. -Molim? Ta kučka! Kako je samo mogla to da kaže! Mihajlo je ustao i uhvatio se za glavu. -Gospodine moraćete da pođete sa nama u stanici. Jedan od njih ga je uhvatio za ruku ali se Mihajlo oteo i krenuo polako ispred njih.

Tamo je Anja sedela i grickala nokte. -Šta se ovo dešava? Prišao joj je Mihajlo. - Ne znam, pusti me. -Mihajlo Stamenković i Anja Ranđelović. Pozvao ih je stariji čovek u susednoj sobi.  Ušli su i seli na foteljama. -Tvrdite da nemate ništa sa incidentom koji se desio prošle večeri? -Da. glasno su izgovorili. - Gospodin Mihajlo je rekao da ste sinoć bili zajedno. Da li je to tačno. - Jeste, bili smo kod mene kući. -Šta ste tamo radili? Anja je spustila glavu pokušavajući da smisli nešto pametno ali joj ništa nije padalo na pamet. - Razmišljali smo kako da se osvetimo Anđeli. Mihajlo je progovorio. Anja ga je pogledala, nije mogla da veruje da ih je izdao. - Znači priznajete da ste joj vi naudili? -Ne! Nismo mi! -Moraću da uzmem vaše otiske. Anja i Mihajlo su ustali i stavili prste na beo papir.  

Dve nedelje bolova, lekova, bolničkih ručkova i ležanja u krevetu se usplatilo. Anđela je dosla kuci, na stakama, ali je dosla. Cim je usla u dvoriste zgrade Dzeki nije prestajao da skace na nju. -Hej, hej prestani. Hhaah Pricala je ona svom zlatnom retriveru. -Anđela? Dzek' sklanjaj se. Duso idi u sobu i legni, tvoj tata ce uskoro doci u posetu. -Okej mama. Kada je A. usla u sobu nije mogla da veruje. Mama je zidom od mermera pregradila njenu i Klajvovu sobu. Posto soba nije bila bas velika u njenom delu bilo je jako malo prostora, ali to je ipak bilo bolje nego deliti sobu sa bratom. Legla je u krevet a onda joj se sve ksupilo. Isplakala je tonu suza. Stigla joj je poruka na telefonu -Anđela zao mi je zbog svega, ne znam kako sam uspela da stavim dečka izmedju nas. Anja. Anđela je blenula u telefon. Kroz glavu su joj prosle razne stvari. Zelela je da joj oprosti..

N

Ali da li je to bila dobra odluka? Ipak sa jeden strane Anja joj je bila njabolja drugarica sa druge.. Umalo ju je ubila. Natalija je usla u sobu, noseci posluzavnik na kojem se nalazila krem supa, hleb i belo meso. -Hvala. Rekla je Anđela nakon sto joj je njena majka stavila posluzavnik na krevet. Kroz otvorena vrata je usao Dzeki masuci repom. Kada ju je video poceo je da laje i skace. Anđela se nasmejala i bacila mu gumenu loptu koja je udarila vrata i otvorila ih. Dzeki je pojurio za njom. Nastala je kratka tisina a Natalija je prestala da se smeje. Anđela  ju je pogledala jos uvek nasmejana. -Zar ti nije drago sto sam kuci mama? -Jeste duso samo.. Tvoj otac nece moci da dodje. Na vaznom je poslovnom putu. Anđeline oci su se napunile suzama, nije imala snage da prica vise. Spustila je glavu i cutala. -Za nedelju dana polazis u skolu. Poljubila ju je i izasla iz sobe. Sisine oci su bile pune suza, otisla je do dnevne sobe i pozvala Majka. Zvonilo je već duze vreme, htela je da spusti ali javio se zenski glas. Nataliji je srce stalo na trenutak. -Da li mogu da dobijem Majka Hafnera? Nije bila sigurna da li ce zvucati jadno ako doda i ”molim vas” Zacutala je. -Samo trenutak. Natalija je klimnula glavom i ako je znala da je niko ne vidi. Sa druge strane telefona cuo se njihov razgovor -Majk, srce zove te neka starija gospođa. Culi su se koraci a zatim poljubci -Halo? -Da li te prekidam u vođenju ljubavi sa 10 droljicom danas? -Sta hoces Natalija? -Zovem da ti kazem da će Anđela ostati jos tri nedelje u bolnici. -Odlicno i onako sam hteo da te zovem jer imam poslovni put i nisam mogao da dodjem. -Bas kao sto sam mislila. Spustila je.

*

Proslo je nedelju dana, -Sutra idem u skolu. Mislila je Anđela. U sobu joj je usao Klajv. -Sutra ne mogu da te vozim imam nešto vazno da obavim. -Sta? -Nije bitno. Zatvorio je vrata i otisao. Anđela je to bilo cudno ali pored svih problema nije zelela da dodaje jos. Okrenula se ka prozoru i razmisljajuci o Anjinoj poruci zaspala.

Na budilniku je pokazivalo 7:29, bio je ponedeljak, veliki dan za Srbiju i ljude u njoj.Crrvsto je spavala, njeno cebe je palo na pod a jastuk joj je nekim cudom presao kod nogu. Bilo je suncano jutro u Srbiji. 7:30 Zazvonio joj je budilnik istom melodijom već 3 godina unazad od kada je dobila za rođendan od nekog deteta. Dzeki je usao lajuci, prebacio sape na nocni ormaric i ugasio alarm. -Heej Dzeki! Prozvelaa se Anđela. -Danas idem u skolu. Ustala je i obavila sve sto obicno radi na radni dan. Bila je sama kuci, Klajv je otisao negde a njena majka je na poslu. Nakon pola sata spremanja, posla je da izadje iz kuce ali joj Dzeki nije dozvoljavao -Dzeki igracemo se kada se vratim pobecice mi bus. Sklanjala ga je da bi prosla ali on nije dozvoljavao. Povuci - potegni već 10 minuta kada je napokon uspela da pobegne od njega. -Uh, napokon. Pocela je da trci. Nakon 7-8 minuta je stigla do glavne ulice, sirene hitne pomoci su se cule, ljudi su bili okupljeni, sve je bilo u haosu. Desila se saobracajna nesreca. I to pre 15 minuta. Anđela je pomislila -Da sam posla na vreme udarila bi me kola. Ali odkud je to Dzeki znao? Pogledala je na sat i nastavila dalje. Već je dovoljno kasnila. Ispred škole D.A.Z.A. se održavala priredba. Anđela je usla u ogromnu salu koja je bila spolja bele a iz nutra zelene boje. Unutra je imala ogromni ekran i puno stolica. Sve stolice su bile zauzete tako da sam stala pored jednog debelog decka koji je.. Nisam sigurna sta radi. Priredba je pocela. Svi su ćutali, u trenutku su se otvorila vrata i Anja je usla sa Mihajlom. Svi su ih pogledali ali niko nije mario. Nisam zelela da me vide zato sam otisla u prvom redu. Kako je naš direktor pričao o ovom velikom prazniku tako su pustali razne snimke i slike. Bilo je stvarno lepo ove godine, ja sam trebala da učestvujem ali zbog ove nesreće nisam mogla. Profesor informatike je stajao kod računara kada mu je prišao jedan ne poznati dečko i predao CD. Profesor Mladen ga je uzeo i ubacio. Snimak je bio pusten i prekinuo je direktora skole u govoru. Čula se glasna muzika, neko je snimako telefonom. Prilazio je ženskom wc-u i otvorio vrata. Tu smo bile ja i devojka sa plavom kosom, kojoj nisam mogla da se setim ime. Nisam zelela da pogledam u druge, jer sam znala da me osuđuju. Spuštene glave sam izašla iz sale i sela na klupicu. -Ne znam da li da ubijem sebe ili njih. Ko je ovo mogao da uradi? Pomislila je na Mihajla i Anju, ali se brzo predomislila. Nakon sat vremena priredba se završila i počeli su časovi. Mesto do Anđele je još uvek bilo prazno, kao i mesto ispred nje. Ušao je profesor, imali su hemiju. - Imam obaveštenje. Vaš drug Nikola je promenio odeljenje.. -Zašto? Pitala sam, ali nisam dobila odgovor.

M

Comments (0)

A. je spustila kofer ispred ulaznih vrata svoje kuce u Nišu.
-‘Ko li me je terao da kupujem ovoliko po Čikagu?!’
Usla je uvukla kofer I zalupila vratima tako jako da se cela kuca tresla.
-‘Anđela-oglasila se Natalija iz dnevne sobe- Jesi li to ti tako manijacki zalupila vratima? Ja samo za sarke u ovoj kuci ne mogu da zaradim?’
-‘Hvala bolje te nasla mama. ‘
-‘Ponasas se kao petogodisnjakinja Anđela. Odlazi u svoju sobu!’
-‘Sta sam sad zgersila? Mogla si odmah da kazes da ti se ne dopada idea o odlasku u Čikagu kod tate!!’
-‘Ne zelim da sad razgovaramo o tome.’
A. je otisla u sobu i najlaganije moguce zatvorila vrrata. Legla je u krevet I podigla glavu k plafonu u tom trenutku sav umor je izasao iz nje, spavalo joj se.
-‘Anđela dolazi da jedes nisam kucna pomocnica da te cekam da se razvlacis?’
‘Sta do vraga ova zena ima protiv mene’ mislila je A. dok sve kao prebijena vukla da izadje iz kreveta.
-‘Sta ima za jelo?’
-‘Evo’ bacila joj je tanjir pred nosem.
-‘Okej, mama, sta je I u cemu problem?’
-‘Vi ste problem, Anđela ti tvoje ocene I ocene tvog brata, kako mislis da zavrsis s onakvim ocenama. Hocu do kraja meseca da blistas.’
Natalija je bila u pravu, A. je previse popustila u skoli, zbog svega sto se desilo i sto mora da trpi tu je I skola. Anđela je sagla glavu, I sve vreme dok je jela cutala je. Ista situacija bila je I kad je Klajv dosao kuci, cutali su oboje I zabijenim pogledom zemlju. Natalija im do kraja dana nista nije rekla. Ali u ocima joj se videlo da nisu samo ocene u pitanju.
-‘Sta mislis jel mama nasla nekog dok nismo bili ovde?’
-‘Klajve prestani, ajde nekad budi normalan, ajde molim te!’
-‘Okeej, ribo, samo sam pitao.’
A je prevrnula ocima I izasla iz sobe, zelela je da prica s majkom ali nije znala kako..

N

Comments (0)

Anđela se već nalazila na kućnom pragu. Pogledala je u svoje čiste patike i ušla unutra. U dnevnoj sobi njen otac čitao je jučerašnje novine. Uvek ga je više fasciniralo juče nego sutra. A ko sam ja da se mešam u njegovu politiku? Skrenula sam ka svojoj sobi. Dve reči: Velika i roze. San svake devojke, zar ne? U drugom hodniku je Klajvova soba. Uvek sam znala kada izlazi i ulazi u sobu jer su njegova vrata škripala. Bridzit se bacila na krevet, podigla noge uvis a zatim ih brzo spustila. ''Ahhh..'' Dok je mislila ne može bolje od ovog, zazvonio joj je telefon. ''Anđela ovde.''

 U dnevnoj sobi Mark je palio već petu cigaru. Na stolu je stajala šolja čaja i piksla.  Ustao je sa bele stolice i pretisnuo crveno dugme koje je stajalo posred zida. ''Anđela dođi ovamo.'' Bridzit se uplašila jer je imala osećaj kao da stoji iza nje, ali nije. Otišla je do dnevne sobe gde je njen otac stajao ispred ogromnog prozora. Posmatrao je grad. Ovakvi stanovi su veoma dobri zato što ti možeš da vidiš bilo koga iz stana, ali niko ne može da vidi tebe sa ulice. ''Mark jesi li me ti zvao?'' Anđela, a ni Klajv nikada svoje roditelje nisu zvali po imenu. Barem oca. ''Jesam A. sedi.'' Mark nikada nije bio čovek od reči. Sve njegove rečenice su bile kratke, tajanstvene i nepoverljive. Uvek je na tri ili četiri dana menjao ženu ili bi bilo bolje da kažem devojku. Nikada nijednoj nije bio veran, nijednu nije voleo iskreno. Ne želim ni da pomislim na to da negde na ovoj planeti imam polubrata ili polusestru. Šta rade? Gde su? Kako su? Previše pitanja. ''Koja je ovo godina dušo?'' Ugh, mrzim kada me oslovljava kao da sam jedna od njegovih kurvi. ''2017 zašto?'' Okej shvatam da je moj otac staromodan i jučerašnji tip ali da ne zna koja je godina, teško. ''Da li je pre 5 godina bilo isto ovakvo vreme?'' Nastavljao je sa svojim pitanjima ne okrećući se. ''Jeste. Zašto?'' Mark se okrenuo i počeo da objašnjava nešto ali je ubrzo i stao. ''Anđela!!!'' Viknuo je, gledajući u mene izbezumljeno i bledo. ''Mol..im?'' Progutala sam knedlu i nesigurno se uhvatila za držač stolice. ''Pogledaj se draga na šta ličiš'' Ubrzao je korak i rukom mi pokazao da ustanem ''Pogledaj, niko ne želi da vidi ovako mršavu i anoreksičnu devojku..'' Zastao je. Mislila sam da je želeo da kaže da sam zgodna ali ne. ''I vidi imaš krivu kičmu. Šta je ovo?'' Pritiskao me je na leđima, razmišljajući kakva mi je kičma. ''KIFOZA! Znao sam, Anđela zašto nisi išla na pregled? Kakvu majku to imaš? Nije mi dozvoljavao da kažem išta u svoju odbranu, ne prestano je govorio o mojim manama. ''Koliko puta si išla kod frizera? Imaš ispucale krajeve i braon boja ti baš ne stoji. Zašto ne uradiš nešto sa tim bledunjavim tenom?'' Anđela je bila na ivici suza, otrgla se iz njegovih ruku i polako krenula ka vratima spuštene glave. ''Popravi malo taj hod i izvadi ruke iz dzepova. Ako tako nastaviš nikada nećeš imati dečka.'' Govorio je on sve dok nije izašla iz sobe. Bridzit je potrčala ka svojoj sobi bacila se na krevet i počela da plače. Baš ti hvala što si mi pokazao stvari koje mrzim kod sebe. Stvarno, kao da već nisam bila dovoljno nesigurna. Uspavala se sa suzama u očima. Ujutru oko 10:30 nikoga nije bilo kući. Anđela nije želela da ustane iz kreveta već je počela da piše nešto u svom dnevniku, nakon petnaestak minuta je shvatila da želi da pobegne iz ove kuće. Ostavila je dnevnik pored kreveta, zaključala je vrata, obukla farmerice i crnu majicu na kratke rukave i krenula da se pakuje. Nabacivala je stvari u kofer, ne slažući ih i ne gledajući šta gde treba. Telefon je stavila u zadnji dzep, stavila je naočare za sunce i krenula. Nije znala kuda ide, ali išla je. Da li da pozove Nataliju? Previše rizikujem. Mislila je. Ona bi sigurno pozvala Majka i rekla mu da sam pobegla. Nakon nekoliko sati pešačenja ugledala je aerodrom. Žena koja je radila tamo bila je mršava, stara gospođa koja je pretpostavljam veoma neljubazna. ''Hi.'' Stala sam i spustila kofere. Gospođa me je pogledala i nastavila da čita novine. ''Does any of this plains goes to Serbia?'' Upitala sam nesigurno. ''The fastest plain is for 2 hours. You want a ticket?'' Kiseli osmeh se pojavio na njenom licu. ''Umm, yes.'' Stavila sam novac na šalter i uzela svoju kartu. ''Keep the change.'' Nakon 2 sata Anđela je već bila u avionu koji se spremao da poleti. ''Dame i gospodo, molimo vas da vežete sigurnosne pojaseve, pričvrstite stočiće za sedište ispred sebe i uspravite vaša sedišta. Svi elektronski uređaji moraju biti isključeni tokom poletanja i sletanja a mobilni telefoni ugašeni sve dok ne uđete na terminal singapurskog međunarodnog aerodroma, jer mogu ometati navigacioni sistem aviona..'' Isključila sam telefon i zavalila se u stolicu. Pored mene je bio neki mršavi čovek u odelu. Kako se uopšte pomera? Njegovo crno odelo je izgledalo tako usko, no on je uspeo da podigne ruke skroz gore dok se prozevao. Za nekoliko minuta već sam bila uspavana. ''Gospođice, stigli smo.'' Neko me je prodrmao. Bila je to jedna od stjuardesa. Mlada i zgodna plavuša sa piskutavim glasom. Ali ne mogu da ih krivim. One sve izgledaju savršeno. Izašla sam iz aviona i pogledala oko sebe. ''Srbija.'' 

Comments (0)