Pod naponom

A. je spustila kofer ispred ulaznih vrata svoje kuce u Nišu.
-‘Ko li me je terao da kupujem ovoliko po Čikagu?!’
Usla je uvukla kofer I zalupila vratima tako jako da se cela kuca tresla.
-‘Anđela-oglasila se Natalija iz dnevne sobe- Jesi li to ti tako manijacki zalupila vratima? Ja samo za sarke u ovoj kuci ne mogu da zaradim?’
-‘Hvala bolje te nasla mama. ‘
-‘Ponasas se kao petogodisnjakinja Anđela. Odlazi u svoju sobu!’
-‘Sta sam sad zgersila? Mogla si odmah da kazes da ti se ne dopada idea o odlasku u Čikagu kod tate!!’
-‘Ne zelim da sad razgovaramo o tome.’
A. je otisla u sobu i najlaganije moguce zatvorila vrrata. Legla je u krevet I podigla glavu k plafonu u tom trenutku sav umor je izasao iz nje, spavalo joj se.
-‘Anđela dolazi da jedes nisam kucna pomocnica da te cekam da se razvlacis?’
‘Sta do vraga ova zena ima protiv mene’ mislila je A. dok sve kao prebijena vukla da izadje iz kreveta.
-‘Sta ima za jelo?’
-‘Evo’ bacila joj je tanjir pred nosem.
-‘Okej, mama, sta je I u cemu problem?’
-‘Vi ste problem, Anđela ti tvoje ocene I ocene tvog brata, kako mislis da zavrsis s onakvim ocenama. Hocu do kraja meseca da blistas.’
Natalija je bila u pravu, A. je previse popustila u skoli, zbog svega sto se desilo i sto mora da trpi tu je I skola. Anđela je sagla glavu, I sve vreme dok je jela cutala je. Ista situacija bila je I kad je Klajv dosao kuci, cutali su oboje I zabijenim pogledom zemlju. Natalija im do kraja dana nista nije rekla. Ali u ocima joj se videlo da nisu samo ocene u pitanju.
-‘Sta mislis jel mama nasla nekog dok nismo bili ovde?’
-‘Klajve prestani, ajde nekad budi normalan, ajde molim te!’
-‘Okeej, ribo, samo sam pitao.’
A je prevrnula ocima I izasla iz sobe, zelela je da prica s majkom ali nije znala kako..

N