Pod naponom

 Shvatila je da od sada mora da pazi gde ide i sta radi. Nije vise bila bezbedna. ’ Sama sam kriva’ razmisljala je ’ nisam trebala to da uradim, koja sam glupaca! ’
Bilo je kasno, nastavila je da spava. Sutra u skoli ponovo ista prica, svi su je ismevali, dobacivali joj svakakve gluposti, psovali, popreko je gledali.
Razmisljala je da se ispise iz skole, da ode negde, ali jednostavno nije mogla. Nije imala hrabrosti da mami kaze kroz sta sve prolazi. Jako bi je povredila, i
zna da njena majka to ne bi mogla da podnese.’ Ponekad zalim sto sam se rodila’ Tiho je rekla.
Jedva je docekala gradjansko vaspitanje, tu je bila dobra i sa ucenicima i sa nastavnicom, a i inace joj je dobro isao taj predmet.
Usla je u ucionicu, pozdravila nastavnocu i sve ostale. Odjednom je sve postalo tiho. Bilo je dosta napeto, velika tenzija se osecala. Jedan ucenik je promrmljao
‘Cao’ a onda svi krenuli da je pozdravljaju. Laknulo joj je kad je videla da je bar neko gotivi. Sela je pored ucenika koji joj se prvi javio. Poceli su da pricaju,
da se zezaju, a onda su im se prikljucili i ostali. Nije mogla da izdrzi pa je rekla ‘Ljudi, hvala vam sto ste uz mene pored svega sto mi se desava!’
Svi su je zbunjeno pogledali. Shvatila je da oni ne znaju nista! Htela je da im kaze, a onda je shvatila da bi i oni poceli da je izbegavaju.
‘Ma, nista, zaboravite!’ Zezanje se nastavilo.
Skola je napokon bila gotova, bila je toliko umorna od svega, ali je bar danas osetila da nekom jos uvek znaci nesto. Usla je u kucu, pozdravila se sa mamom i
bratom i otisla u svoju sobu. Na krevetu ju je cekala poruka. Gledala je kovertu kao da ce nesto da iskoci iz nje i ubiti je. Bila je crvena, krvavo crvena.
Na njoj je velikim crnim slovima pisalo ’ Za nasu dragu Anči’ Otvorila ju je. Kada je pogledala pismo, bio je nacrtan jeda meda, kome je glava pocepana, bilo je
krvi svuda oko njega, i bio je proboden velikim nozem. Ispod je pisalo ’ Uskoro dolazimo po tebe, spremi kaficu hahahahah. ‘
Nije vise znala sta da radi, sta da misli. Spalila je kovertu i bacila je u kantu za smece. Bacila se na krevet i pocela da place..

S

A. je bila umorna od svega. Bezobzira sto je sve proslo, osecala je neku mucninu, i strah, kao da ce se nesto jos gore dogoditi.
23:00h, je krenula na spavanje, uzela je da spremi knjigee
‘Ajoooj sutra imam hemiju, sigurno ce me pitatati.’ bez obzira sto je znala da ce dobiti losu ocenu legla je da spava. Sutradan, je nastavnica, kao sto je i ocekivlaa pitala, ali svi iz njenog odeljenja su joj dobacivali razne reci. Nastavnica je pitala sta je ucila za danas
A. je posla da kaze ’ Ja sam..’, a neko je dobacio, ‘Ti si lezbejka, to znamo svi hahaha.’ i svi su poceli da se smeju. A. je tada istrcala iz ucionice, i otisla kuci. Sedela je na svom krevetu i plakla dosta dugo. U jednom trenutku je ustala i otisla na tavan. Tamo je nasla svoju staru igracku iz detinjstva, takozvanog medu Rokija, i uzela je jos neke fotografije. Vratila se u svoju sobu, i gledala slike kada je bila mala. Mislila je ’ Tada sam bila mala, nisam razmisljala o decacima, skoli, zivela sam mirno i bezbrizno, sad’ shvatam da je dete biti najlepse’, tako razmisljajuci je i zaspala. Probudila se uvece oko 22h i pogledala te lefon, videla je poruku sa nepoznatok broja. Pisalo je’ jos nismo zavrsili sa tobom’, u tom trenutku, srce joj je zastalo. ‘zasto sta sam skrivila, nije im dovoljno sto su me ovoliko namucili’…

L

-Ta mala bezobrazna, kako bih je samo.. -Hej, opusti se znam šta ćemo imam plan.. Trčeći, stigla je kuci sva mokra zbog kise. Otkljucala je vrata, bacila torbu, uletela u sobu i opcela da place. -Zasto se ovo desava meni? Vikala je. Izneverila sam svoju jedinu najbolju drugaricu, zasto Bože?! Sada ne smem ni da je pogledam. Bila je toliko umorna, a i pokisla, istusirala se i legla da spava. Probudila ju je poruka. Pogledala je telefon. Nije zelela da je procita ali nesto ju je kopkalo. Pisalo je -Hej moramo da se vidimo, moram nesto vazno da ti kazem. Nadjimo se u parku za pola sata. Cekam te. Anđela je poruku citala iznova i iznova, nikako nije mogla da provali ko je to. -Cudno. Pomislila je. No, navukla je na sebe prve stvari iz ormara i krenula. Trebalo joj je petnaestak minuta da stigne do parka. Sela je na klupici. - Pa sta je to toliko vazno? -Slusaj moram nesto da ti pokazem, da li bi htela da podes sa mnom? -Već sam dovoljno nevolje napravila, ne mogu i sada ponovo. -Anđela molim te, Anja nece da zna za ovo. -Ja, ja ne mogu. -Anđela molim te? -Ali.. -Anđela molim te? -Uh, okej ali necemo dugo, zar ne? -Ooo, ne… hahaha -nasmejao se, onako podlo. Pešačili su jedno pola sata kroz šumu. Anđela je bila uplašena i zabrinuta -Gde idemo? Jesmo li stigli? -Jos malo, Anđela, jos samo malo. Stali su ispred neke kolibe. Pao je mrak, bilo je jako strasno i jezivo. Anđela se pripojila uz njega. Cula se sova. Usli su u kolibu. nije bilo svetla, samo je jedna svega slabo gorela. Bila vec pri kraju. Anđela je na sekundu sklonila pogled a kada je htela da pita nesto njega nije bilo. - O Boze, gde si? Bila je jako uplasena. Neko joj je prisao iza ledja i zgrabio je. Počela je da vristi bar je pokusala. Neko joj je stavila traku da ne bi mogla da prica. Pocela je da place, nije znala sta ju je snaslo. -Ha, mala balavice stvarno si mislila da ces se tako lako izvuci? Hahha pa prevarila si se. Unisticu te glupaco ! -Polako, smiri se.. Rekao je uhvativsi je za ruku. Anđela nije mogla nista da kaže, bila je iscrpljena, gladna, samo se molila da sve bude okej, - Preko noci  Anđelina majka je bila obaveštenja da je će Anđela ostati kod Anje i da se ne brine. Sutra je donela hranu. Samo jedno parce hleba. I ako se Anđeli  nije dopala hrana morala je nesto da pojede. A onda je krenulo mucenje. Vezali su joj ruke i krenuli da je sibaju. Sibali su je sat vremena. Krvi je bilo na sve strane.  Anđela je umirala od boli. Proklinjala je sebe zbog svega sto je uradila. Oni nisu imali milosti. Sutra su je, tukli, udarali u glavu sve dok se Anđela nije onesvestila. Nakon 3 sata ponovo je dosla k’ sebi. Ostavili su je samu. Tesko je disala, bilo joj je hladno i nije vise mogla da razmislja, zaspala je. Sutra opet isto, mucenje, udaranje, sibanje. Krvi je ponovo bilo na sve strane. Udario ju je tako jako da od jacine udarca pocela je krv da tece na glavi. Odvezali su joj ruke. Ostavili su je da leži u lokvi krvi -Idemo malo da predahnemo. Rekla je -Brzo cemo se vratiti o tebe. Nakon kratkog vremena pojavili su se. Uzeli su je i stavili u kola. Ostavili su je ispred zgrade u pola noci. Anđela nije znala gde se nalazi. Ujutru kada je njena majka krenula na posao zatekla ju je kako leži sva krvava, prljava, smrznuta na zemlji. Pocela je da vice -O Bože, Anđela, Anđela, neka mi neko pomogne, molim vas, pomozite, Anđela!!

S

Prolaznik koji je tuda prolazi pozvao je hitnu pomoc- Anđela se onesvestila kada je hitna pomoc stigla. Kroz maglu je cula sirene kako odzvanjaju mračnom i pustom ulicom. Cinilo joj se kao da ce joj glava puci. Nije vise mogla da trpi bolove koje su joj naneli . Svaka kost u njenom telu ju je bolela. Polako je osecala da pada u dubok san i taman kada su je uvodili u bela kola hitne pomoci osetila je kako joj kapci postaju teski i kako maglovito vidi ispred sebe. Tada se onesvestila. Njena majka je usla u kola zajedno sa njom i stalno se molila Bogu da njenoj kćerki bude bolje. Anđeli je medicinska sestra stavila kiseonik i dala anesteziju. Anđelina majka plakala je sve vreme i stiskala je za ruku. Kada su stigli u bolnicu, doktori su sanirali Anđeline  povrede i ustanovili da je imala potres mozga i da ima polomljena četiri rebra. Kada se  probudila pored sebe je ugledala majku kako navaljena na krevet spava. Anđela se polako nasmestila i u tom trenutku Anđelina majka se probudila i ugledala već budnu kćerku. Jako ju je zagrlila - Kako si me samo uplasila, duso. Mislila sam da te vise necu videti. Zaplakale su obe i tada je usla sestra da Anđeli promeni anesteziju i sa njom nekoliko čoveka. Ti ljudi su je ispitivali ko joj je to uradio. Anđela je na svako pitanje davala odgovor -Anja i Mihajlo. Nije želela da kaže zbog čega su joj to uradili. Natalija je otisla po kafu i ostavila Anđelu da se odmara. Pored nje je prosao covek obucen kao doktor, koji je imao suncane naocare, i jako ju je podsecao na Mihajlovog druga, ali nije obracala veliku paznju na to jer je imala veci problem. Kako platiti racun u bolnici u kojoj je Anđela sada? Ona radi za minimalac i mora da prikrije i druge troskove. - Izgleda da cu morati da obavestim Majka o ovom nemilom dogadjaju. Razmisljala je Natalija dok je kretala prema Anđeli sobi. Kada je otvorila vrata prizor koji je videla pogodio je kao grom iz vredra neba. Videla je kako se Anđela bori sa čovekom koji pokusava da joj skine aprate na kojima je bila prikljucena. Natalija ga je jako odgurnula i pocela da zove pomoc. Tada je on izleteo iz sobe i pobegao iz bolnice. Pocela je prava nocna mora za nju. Njena majka, pozvala je policiju i tada su svi poceli da je ispitaju. Sutra dan dok je lezala u bolnickom krevetu i razmisljala o tome kako je njen zivot cist promasaj, zasto bas ovo njoj mora da se desava? Njen brat Klajv uleteo je u sobi i poceo da vice na nju -Kako si mogla da budes tako nezrela kada sam ti rekla da ga osvojis nisam mislio ”Spavaj s njim” kad god ti se pruzi prilika!Kako si mogla da budes tako glupa? Ne mogu da verujem! Nacicu ga i polomicu mu svaku kost koju ima u sebi! Anđela je u medjuvremenu pocela da place, a kada je Klajv primetio prisao joj je, seo pored nje na krevet i zagrlio je. Poljubio u celo i stegao jos jace. Anđela se jos vise uvila u njegovom narucju i nije prestajala da place. Osecala se tako sigurno dok je s njim. Posle pola sata Klajv je izasao iz sobe da bi ostavio Anđelu da se odmori. Dok je izlazio na vrata Anđela  ga je pozvala i rekla -Klajv? -Molim? -Hvala. Klajv se nasmesio i izasao. Dok je prolazio pored majke rekao joj je -Nacicu tog kretena, a kada ga nadjem nateracu ga da zazali sto se ikada rodio. A onda je izgleteo iz bolnice. Natalija ga je samo pogledala i nije stigla da kaže ni rec.

K

 Ispred Mihajlove kuće parkirala su se patrolna kola policije. Pokucali su na vrata, nakon nekoliko sekundi otvorio im je Mihajlo koji je, kako je izgledao, tek sada ustao. -Um, da li mogu da Vam pomognem? -Da, imamo nekoliko pitanja za vas o gospođici Anđeli Hafner. -Um, uđite. U dnevnoj sobi na sofi su sedeli oni a Mihajlo se smestio u fotelji. -Da li poznajete Anđelu Hafner? -Naravno, znamo se oko godinu dana kada je pošla u našoj školi. -Da li ste imali bliske kontakte sa njom? Mihajlo je spustio glavu. Bilo ga je sramota ali nije želeo da laže. -Imali smo. -Kakve? -Spavali smo na žurci. -Da li je ste bili pijani? -Ne. -Gde se bili sinoć? Mihajlo nije hteo da odgovori. Ćutao je. -Da li želite da ponovim ovo pitanje? -Ne. Bio sam sa Anjom, svojom devojkom. - I Anđela je bila sa vama? - Zašto me ovo pitate? - Gospodine, mi postavljamo pitanja. Da li je ona bila sa vama? -Nije, zašto? Povikao je Mihajlo. -Zato što gospođica Andjela Hafner tvrdi da ste je mučili dva dana za redom. Vi i Anja Ranđelović. -Molim? Ta kučka! Kako je samo mogla to da kaže! Mihajlo je ustao i uhvatio se za glavu. -Gospodine moraćete da pođete sa nama u stanici. Jedan od njih ga je uhvatio za ruku ali se Mihajlo oteo i krenuo polako ispred njih.

Tamo je Anja sedela i grickala nokte. -Šta se ovo dešava? Prišao joj je Mihajlo. - Ne znam, pusti me. -Mihajlo Stamenković i Anja Ranđelović. Pozvao ih je stariji čovek u susednoj sobi.  Ušli su i seli na foteljama. -Tvrdite da nemate ništa sa incidentom koji se desio prošle večeri? -Da. glasno su izgovorili. - Gospodin Mihajlo je rekao da ste sinoć bili zajedno. Da li je to tačno. - Jeste, bili smo kod mene kući. -Šta ste tamo radili? Anja je spustila glavu pokušavajući da smisli nešto pametno ali joj ništa nije padalo na pamet. - Razmišljali smo kako da se osvetimo Anđeli. Mihajlo je progovorio. Anja ga je pogledala, nije mogla da veruje da ih je izdao. - Znači priznajete da ste joj vi naudili? -Ne! Nismo mi! -Moraću da uzmem vaše otiske. Anja i Mihajlo su ustali i stavili prste na beo papir.  

Dve nedelje bolova, lekova, bolničkih ručkova i ležanja u krevetu se usplatilo. Anđela je dosla kuci, na stakama, ali je dosla. Cim je usla u dvoriste zgrade Dzeki nije prestajao da skace na nju. -Hej, hej prestani. Hhaah Pricala je ona svom zlatnom retriveru. -Anđela? Dzek' sklanjaj se. Duso idi u sobu i legni, tvoj tata ce uskoro doci u posetu. -Okej mama. Kada je A. usla u sobu nije mogla da veruje. Mama je zidom od mermera pregradila njenu i Klajvovu sobu. Posto soba nije bila bas velika u njenom delu bilo je jako malo prostora, ali to je ipak bilo bolje nego deliti sobu sa bratom. Legla je u krevet a onda joj se sve ksupilo. Isplakala je tonu suza. Stigla joj je poruka na telefonu -Anđela zao mi je zbog svega, ne znam kako sam uspela da stavim dečka izmedju nas. Anja. Anđela je blenula u telefon. Kroz glavu su joj prosle razne stvari. Zelela je da joj oprosti..

N

Ali da li je to bila dobra odluka? Ipak sa jeden strane Anja joj je bila njabolja drugarica sa druge.. Umalo ju je ubila. Natalija je usla u sobu, noseci posluzavnik na kojem se nalazila krem supa, hleb i belo meso. -Hvala. Rekla je Anđela nakon sto joj je njena majka stavila posluzavnik na krevet. Kroz otvorena vrata je usao Dzeki masuci repom. Kada ju je video poceo je da laje i skace. Anđela se nasmejala i bacila mu gumenu loptu koja je udarila vrata i otvorila ih. Dzeki je pojurio za njom. Nastala je kratka tisina a Natalija je prestala da se smeje. Anđela  ju je pogledala jos uvek nasmejana. -Zar ti nije drago sto sam kuci mama? -Jeste duso samo.. Tvoj otac nece moci da dodje. Na vaznom je poslovnom putu. Anđeline oci su se napunile suzama, nije imala snage da prica vise. Spustila je glavu i cutala. -Za nedelju dana polazis u skolu. Poljubila ju je i izasla iz sobe. Sisine oci su bile pune suza, otisla je do dnevne sobe i pozvala Majka. Zvonilo je već duze vreme, htela je da spusti ali javio se zenski glas. Nataliji je srce stalo na trenutak. -Da li mogu da dobijem Majka Hafnera? Nije bila sigurna da li ce zvucati jadno ako doda i ”molim vas” Zacutala je. -Samo trenutak. Natalija je klimnula glavom i ako je znala da je niko ne vidi. Sa druge strane telefona cuo se njihov razgovor -Majk, srce zove te neka starija gospođa. Culi su se koraci a zatim poljubci -Halo? -Da li te prekidam u vođenju ljubavi sa 10 droljicom danas? -Sta hoces Natalija? -Zovem da ti kazem da će Anđela ostati jos tri nedelje u bolnici. -Odlicno i onako sam hteo da te zovem jer imam poslovni put i nisam mogao da dodjem. -Bas kao sto sam mislila. Spustila je.

*

Proslo je nedelju dana, -Sutra idem u skolu. Mislila je Anđela. U sobu joj je usao Klajv. -Sutra ne mogu da te vozim imam nešto vazno da obavim. -Sta? -Nije bitno. Zatvorio je vrata i otisao. Anđela je to bilo cudno ali pored svih problema nije zelela da dodaje jos. Okrenula se ka prozoru i razmisljajuci o Anjinoj poruci zaspala.

Na budilniku je pokazivalo 7:29, bio je ponedeljak, veliki dan za Srbiju i ljude u njoj.Crrvsto je spavala, njeno cebe je palo na pod a jastuk joj je nekim cudom presao kod nogu. Bilo je suncano jutro u Srbiji. 7:30 Zazvonio joj je budilnik istom melodijom već 3 godina unazad od kada je dobila za rođendan od nekog deteta. Dzeki je usao lajuci, prebacio sape na nocni ormaric i ugasio alarm. -Heej Dzeki! Prozvelaa se Anđela. -Danas idem u skolu. Ustala je i obavila sve sto obicno radi na radni dan. Bila je sama kuci, Klajv je otisao negde a njena majka je na poslu. Nakon pola sata spremanja, posla je da izadje iz kuce ali joj Dzeki nije dozvoljavao -Dzeki igracemo se kada se vratim pobecice mi bus. Sklanjala ga je da bi prosla ali on nije dozvoljavao. Povuci - potegni već 10 minuta kada je napokon uspela da pobegne od njega. -Uh, napokon. Pocela je da trci. Nakon 7-8 minuta je stigla do glavne ulice, sirene hitne pomoci su se cule, ljudi su bili okupljeni, sve je bilo u haosu. Desila se saobracajna nesreca. I to pre 15 minuta. Anđela je pomislila -Da sam posla na vreme udarila bi me kola. Ali odkud je to Dzeki znao? Pogledala je na sat i nastavila dalje. Već je dovoljno kasnila. Ispred škole D.A.Z.A. se održavala priredba. Anđela je usla u ogromnu salu koja je bila spolja bele a iz nutra zelene boje. Unutra je imala ogromni ekran i puno stolica. Sve stolice su bile zauzete tako da sam stala pored jednog debelog decka koji je.. Nisam sigurna sta radi. Priredba je pocela. Svi su ćutali, u trenutku su se otvorila vrata i Anja je usla sa Mihajlom. Svi su ih pogledali ali niko nije mario. Nisam zelela da me vide zato sam otisla u prvom redu. Kako je naš direktor pričao o ovom velikom prazniku tako su pustali razne snimke i slike. Bilo je stvarno lepo ove godine, ja sam trebala da učestvujem ali zbog ove nesreće nisam mogla. Profesor informatike je stajao kod računara kada mu je prišao jedan ne poznati dečko i predao CD. Profesor Mladen ga je uzeo i ubacio. Snimak je bio pusten i prekinuo je direktora skole u govoru. Čula se glasna muzika, neko je snimako telefonom. Prilazio je ženskom wc-u i otvorio vrata. Tu smo bile ja i devojka sa plavom kosom, kojoj nisam mogla da se setim ime. Nisam zelela da pogledam u druge, jer sam znala da me osuđuju. Spuštene glave sam izašla iz sale i sela na klupicu. -Ne znam da li da ubijem sebe ili njih. Ko je ovo mogao da uradi? Pomislila je na Mihajla i Anju, ali se brzo predomislila. Nakon sat vremena priredba se završila i počeli su časovi. Mesto do Anđele je još uvek bilo prazno, kao i mesto ispred nje. Ušao je profesor, imali su hemiju. - Imam obaveštenje. Vaš drug Nikola je promenio odeljenje.. -Zašto? Pitala sam, ali nisam dobila odgovor.

M