Pod naponom

Anđela je legla da spava, posle dugog prevrtanja po krevetu , ustala je i otisla do kuhinje kako bi popila vodu . Ali je
cula svoju majku kako prica telefonom s’nekim, ali nije znala sa kim . Tek kada je njena majka rekla :„Kako ne shvatas
Majk , tako je najbolje za sve” Kada je njena majka spustila slusalicu , A. se vratila u sobu , ali ju je kopkalo sta je to
sto je najbolje za sve .Nije ni primetila kada je zaspala.Ujutru se probudila i krenula u skolu . Setila se poruke koju je dobila
sinoc, ali je mislila da nije velika stvar .Hodala je pustom ulicom spuštenom glavom. Ispred nje izletela su crna kola. A. je skocila u
stranu i za malo izbegla svoju smrt.Kada se okrenula ugledala je Anju u kolima kako joj se smeje. Potrcala je prema skoli
jer je mislila da ce je Anja pojuriti.Sva zadihana stala je ispred ograde skole. Uzela je telefon i pozvala svoju majku. Javila se sekretarica. -Mama, Anja i Mihajlo su namerili da me ubiju. Pogledala ju je i shvatila da
ce ovo biti grozna godina. Usla je u ucionicu, svi su je gledali ispod oka i smejali su se. Osecala se kao da ne pripada ovde.
Kada je poceo prvi cas , cas engleskog jezika, samo je bledo gledala u tablu i nista nije zapisivala. Nastavnica je to primetila
i zadrzala ju je na malom odmoru. Pitala ju je sta se to s’njom desava. A. joj je odgovoril jednim kratkim „Nista” .
-„Zelim da ti pomognem , Anđela , bilo koji problem da imas.Mozes mi reci sta te muci.” Iako je oklevala A. nije rekla nista.
Mislila je da je tako najbolje. Profesorica ju je pustila ali je vec bilo zvonilo. Spremila je knjige za sledeci cas, cas
geografije. Taman je mislila da ce ovo biti normalan dan jer Anja nije dosla u skolu osetila je kako ju je neko pogodio
necim u vrat . Kada se okrenula ugledala je Mihajla naslonjenog na vrata sa paradajezom u ruci. Spremao se za sledeci sut
kada ga je neko uhvatio za ruku. Svi su bledo gledali u decka koga niko nije poznavao. Uzeo je paradajz iz Mihajlove ruke i
zgnjecio ga njemu na glavu. Svi su blenuli u njega i nisu smeli rec da kazu. Bio je visok,imao je crnu kosu i plave oci.
Tiho je sapnuo Mihajlu na uvo:„Nemoj da ti se ovo ponovilo” Uspravio se i seo na svoje mesto. A. je prosla pored njega i otrcala
u kupatilo.Sprala je sok paradajeza sa jakne i vratila se na cas.Kad je sela na svom mestu stigao joj papiric sa porukom
“Nemoj da brines,mislim da se nece ponoviti” Kada je nastavnica usla rekla je da su dobili novog djaka u razredu i pokazala
na crnog momka, on je ustao i predstavio se :„Ja sam Kole i ucenik sam na razmeni,dolazim iz Makedonije kao sto se i vidi
po mom akcentu, haha” Sve devojcice su se topile a Mihajlo i njegova banda su iznervirano gledali u Koleta. Posle casa Kole je
zaustavio A. i predstavio joj se “Ja sam Kole , hteo sam da se zvanicno upoznamo” - „Ja sam Anđela” -„Ne razumem sta oni
likovi imaju protiv tako lepe devojke” A. je pocrvenela i promrljala je nesto kako mora da ide i istrcala iz ucionice.
Kole je tiho rekao „Haha , mislim da cu da se pomucim oko nje”

K

Dok je izlazila iz učionice mislila je o njegovim rečima. Ne razumem sta oni
likovi imaju protiv tako lepe devojke. Na žalost ne razumem ni ja. Šta sam toliko loše uradila? Jedino što sam dobila jeste njihova mržnja. I batine. Otišla je do kupatila jer je i dalje mirisala na paradajz. U kupatilu su se nalazile dve devojke koje su pušile i jedna je bila u WC-u na čučavcu koji je uvek užasno smrdeo. Pogledala ih kraičkom oka, plašivši se da je ne istuku ali one nisu obraćivale pažnju na nju. Skinula je svoju kožnu, braon jaknu i uzela tečni sapun. Nije mirisao baš najbolje ali sigurno bolje od trulog povrća. -Hej, evo. Jedna od devojaka joj se obratila dok je preturala po torbi. Izvadila je crnu kutijicu i pružila joj. Bridzit je uzela parfem i malo papira da obriše jaknu premazanu sapunom. Naprskala je parfem tri puta i protresla jaknu. -Umm, hvala. Vratila je parfem u kutijicu i stavila ga na policu do ogledala. Nije želela da ima dodirni kontakt sa nekim iz njene skole. Izlazila je polako i unazad. Vrata su se zatvorila za njom, Anđela je pošla nazad u učionicu.

Zvonilo je za početak časa. Poslednjeg ovog dana. Imala je hemiju tako da su prešli u laboratoriji. Sela je za praznim stolom, nakon nekoliko minuta Kole je seo pored nje. -Evo nas opet. Anđela ga je pogledala, nasmejala se i spustila pogled. Imala je osećaj da je samo iskorišćava. Kao što su to uradili Mihajlo i Anja. Profesorka je ušla i počela novu lekciju. Nisam baš pratila nastavu više sam razmišljala o tome koji je najbolji način da pobegnem iz ovog grada. Ali opet svi smo mi žrtva društva. Nakon 45 minuta tabla je već bila ispisana. Naslov je glasio ”Soli” to me je podsetilo na ranu koju su mi ostavili. Da, mozda je rana bila mala ali dovoljno duboka da sva so dopre do najbolnije tačke. Problem je to što.. Ne mogu da skapiram koja je ta tačka. Želim da je nikad nije bilo, da sam jaka kao Anja. Kao Mihajlo. Ne želim da budem u svojoj koži sada. A ko bi hteo? Zvonilo je. Istrčala je iz učionice i otišla kući. Njen brat i majka su sedeli za stolom. On je kucao poruku a ona čitala novine. -Mama jesi li čula poruku koju sam ti ostavial?. -Nisam, hoćeš da jedeš? -Neka hvala. Ej mogu nešto da te pitam? -Naravno. -Da li mogu da se preselim kod oca, za uvek? Klajv je podigao pogled i buljio u Nataliju. Njena majka je ostala bez reči nije znala šta da kaže. -Pa, ovaj. Ja i Majk smo razgovarali o tome da opet odeš odavde, samo ti, pogledala je Klajva, ali smo mislili smo da ne želiš. Zastala je. -Želiš li? -Da, mama, želim.

M