Pod naponom

Sledeceg jutra probudio se u Sajmonovoj sobi. Video je da je Danica otisla, to ga je podsetilo na Andjelu, samo sto je njih prekinula Anja, a sada nije. Danica je odlucila da sama ode od njega. ,,Tako mi I treba’’ pomislio je, ,, samo sam znao da lomim devojkama srca, cak I da ih tucem, a sada sam potpuno slomljen, potpuno sam. Da je Andjela ovde sumnjam da bi bilo tako.’’
Sajmon je odjednom uleteo I poceo da vice ‘ Hahah, druzeee, kako si samo zaveo onu devojku, kako se bese zove, Danana ? Hahahah Danana bananaaaa buhahahaah’
‘Daj, Sajmone, prekini, to nije u redu! ‘
‘Vov, sta ti se desilo?’ Sajmon je pogledao Mihajla zacunjeno, veoma iznenadjeno.
‘Ma nista, izvini.’
‘Covece, ti bi trebao da nabavis nekog psihijatra. Znam! Pozvacemo Dananuu HAHAH ‘
‘Ahahah’ nasmejao se Mihajlo I ako mu nije bilo smesno.
Kada je stigao kuci usao je na fejs. Bilo mu je jako dosadno pa je odlucio da cacka malo po starim porukama.
‘Hmm’ mislio je ‘ Anja, Milena, Milica, Tasa, Masa, Dejana, Tijana, Angelina, Milos, Tatjana, Simun, Andjela’ ‘ANDJELA ?’ povikao je. Odmah je otvorio poruku, pisalo je “ Hej : ) “ datum - 24.4.2017. Seen-24.4.2017. 17h ..
‘Ahh, zasto me uvek sve podseti na njenu kosu, na njeu vlaznu kosu u mojim rukama, njeno drhtavo telo na mom, ahh ne mogu vise da mislim o njoj, pocecu nesto da treniram!’
‘DA!’ viknuo je.
‘Sta to, sine ? ‘ Upitala je njegova majka dok je uzimala knjigu iz fioke.
‘ O, ma nista. Znas, razmisljao sam da upisem pli..’
‘Ne! Neces nista da treniras, zavrsices skolu I postaces normalan covek, kulturan, da li si video sta je tvoj otac dobio od sporta ? Nista, nema ga vise! Oh Bozee.’ Krenula je da place.
‘Nemoj da places, nisam mislio nista lose, samo sam hteo da imam malo vremena za sebe, ne bih se ja bavio sportom’ reko joj je Mihajlo sa najmanjim trackom nade da ce ga pustiti da trenira plivanje.
‘ Ahh, ne zanima me sta ces da radis, ti stvarno nisi normalan, idem na posao, nemoj sada da mi dizes pritisak! ‘
‘Ali mama, veceras je nase zajednicko vece, PICA VECE!’
‘Znam, ali sada stvarno ne mogu, moram da radim, ljubim te, vidimo se! ‘
‘Uff, ponovo sam, haa naravno.’ Iznervirano udari rukom o sto. ‘ Da je bar Andjela ovde..’

S

Comments (0)

Lutao je ulicama ne znajuci gde ide, ne znajuci zasto je izasao, zasto je morao da pobegne odatle.
‘Zar mi jos uvek znaci?’ mislio je I uhvatio sebe kako place zbog devojke.
‘Veliki Mihajlo je plakao zbog neke tamo male kurvice’-mislio je u sebi, ne to nikako nije smeo sebi da dozvoli, nije smeo da dozvoli da primete da je slab. ‘Ali ona nije bila kurva, ona, ona je bila posebna, nekkao nestvarna, mog’o je da oseti svaki pedalj njene koze koji ga je jezio, uzivao je s njom, voleo ju je..jedino nju.
-‘Kakve su to duboke misli smekeru?’ nije ni stigao da se okrene a Anja ga je vec zaskocila I pocela mu otkopcavati duks i ljubila ga.
-‘Anja, ovaj, nisam te video.’ Kroz kiseli osmeh joj je odgovorio, zeleo je da bude sam, a ored nje osecao se tako odvratno necisto.
‘Danica’-odjednom mu je izletelo.
-‘Koja Danica Mihajlo?’
-‘Ma neka riba s zurke, ostavio sam je da me ceka.’
-‘Od kad je tebi stalo do tih kurvica s zurki, haha?’
-‘Promenio sam se, ne zelim da se ponasam tako kao ti.’ Ipsrratio je Anju pogledom, na sebi je imala crnu majicu bez bratela teksas sorts I mrezaste carape, dok joj je sminka bila izrazito crna.-‘Izgledas kao one kurvice s zelezncke stanice, Anja postala si odvratna.’
-‘Ha, ti si me takvom napravio, cuveni Mihajlo.’
-‘Okej hteo sam malo mira ali nikako da pobegnem od tebe. ‘
-‘Okej, idi jebi onu mrtvu Andjelu sad!’
-‘Odjebi, znas. Ne mogu da verujem da si mi se nakad svidjala.’
-‘Kako god.’
Uleteo je na zurku, I pogledom po prostoriji trazio Danicu ‘Ako je otisla ispacu debilcina najveca-eno je.’
-‘Daniceeee!!!’ Vikao je na sav glas. Okrenula se I blago nasmesila.
-‘Trebalo ti je pola sata da odes po pice, a opet ga nisi doneo, haha.’
Mihajlo je osetio kako mu gore obrazi. Odjednom vise ni sam nije mog’o da izdrzi I poljubio je.
Nije da mu se nije svidjala, svidjala mu se je, ali nije trebalo da bude ovako.
Cela su im bila spojena osecao joj je dah, I hteo je, hteo je da je ima, s njim je na trenutak zaboravio ono sto se desilo s Andjelom.
-‘Simunova soba je gore…’
-‘Odvedi me.’
Nastavili su da se ljube I stepenicama se popeli do sobe, zalupio je vrata I skinuo majicu. Odjednom njene noge nasle su se na njegovom struku, bilo je isto kao I s Andjelom samo sto ovo nije bila ona. Ovo je bila njena zamena, svaka sledeca ce biti shvatio je u toku veceri kada se Danica uspavala. Shvatio je da ju je voleo, i da previse je bolelo..

N

Comments (0)

Trcao je kao nikad do sad. Stigao je do parka i seo na klupicu. Razmisljao je o onome sto je cuo na casu fizike. Iz misli ga
je probudila devojka koja ga je zamolila da joj doda flasicu iz torbe. Okrenuo se i rekao "Uzmi je sama." Devojka ga je
iznenadjeno pogledala, uzela torbu i krenula. -"Izvini, nesto sam nervozan danas, nisam hteo tako da se ponesem." -"Nema
veze, svi smo mi rastreseni nekad." Mihajlo je ugledao kolica i u njima bebu. Sav zbunjen odvalio je -"Nadam se da nije tvoja."
_"HAHHAHAHA, naravno da nije, cuvam je kada imam slobodnog vremena. Treba mi novac za koledz." -"Oh, izvini."
-"Nista, samo, ti si prvo koji je pitao ahah" -"Ha, takav sam, uvek duhovit." -"Kladim se da jesi" -"Nismo se upoznali.
Ja sam Mihajlo" -"Drago mi je, ja sam Danica." -"Kupiću ti Danče svileno maramčee." -"Hahah, zanimljiv si." -"Veceras moj prijatelj pravi zabavu kod njega kuci
pa sam mislio da bi mogla da dodjes. Osim ako nisi zauzeta." -"Ovaj, mislim da bih mogla da dodjem." -"Ako je tako, ovo je
adresa" Mihajlo je zapisao Sajmonovu adrsu Danici na ruku, okrenuo se i otisao.
-"Sta radis to, mislio sam da sam ti rekao da tu gajbu sa pivom stavis ovde a ne tamo!" Sajmon je vikao na nekog sa 2. godine
kada je ugledao Mihajla kako ulazi na vrata. -"Hej, ovamo. Kako neki ljudi mogu da budu toliko glupo, ne mogu da shvatim.
Pozuri malo, ne razvlaci se!" Posle pola sata, srednjoskolci su poceli uveliko da dolaze. Mihajlo je izgubio svaku nadu da ce se
Danica pojaviti, ali je ona u tom trenutku usla i pogledom ga trazila po sobi. -"Hej, ovde sam." Mihajlo joj je mahao, dok se ona
probijala kroz guzvu. -"Hej, drago mi je sto si uspela da dodjes." -"I meni je drago sto te opet vidim..." -"Mihajlo"
"Mihajlo, da. hah" -"Zelis nesto da popijes?" -"Mogao bi da mi doneses nesto,ako zelis." -"Naravno."
Mihajlo je posao prema mestu na kom su se nalazila pica ali mu se ucinilo da je ugledao neku senku koja je krenula na sprat.
Mihajlo je pratio senku koja je nestala kada je Mihajlo usao u jednu od soba. Kada je shvatio u kojoj se sobi nalazi, a to je bila
soba u kojoj su A. i on bili uhvaceni od strane Anje, izleteo je iz kuce.

Comments (2)

 ''Munja je vidljivo pražnjenje atmosferskog elektriciteta do kojeg dolazi kad..'' Još samo jedan čas, još samo jedan čas - mislio sam. U učionici je bilo veoma hladno s obzirom da grejanje nije radilo a napolju je padala jaka kiša i munje su sevale na sve strane. Svaki put kada zagrmi čuo se vrisak devojaka po celoj školi. Nikada ih nisam razumeo, ali postajala je jedna devojka u narandzasto-sivoj bluzi i farmericama, uvek smo sedeli zajedno na fizici ali nikad nisam obraćao pažnju na nju. Bila je smirena, sa ozbiljnim pogledom na licu.Ruke su joj se uvek nalazile naslonjene na butinama, a noge prekršetene. Zavalio sam se u stolicu i naslonio o zid. Pogledao sam na sat bilo je 16h. Oči su mi postajale teške, cele noći sam ostao budan zbog te devojke, jedino što sam čuo je mumljanje profesorke. Gotovo. Oči su mi bile sklopljene ali to moje zadovoljstvo kratko je trajalo. Začuo sam nekog čoveka sa oštrijim glasom čita molitvu, koliko sam upoznat sa jezicima, na italijanskom. ''Lei è pazza, lei è pazza...'' Ponavljao je sve glasnije i glasnije, gledao sam oko sebe, svi su izgledali smoreno i niko nije pričao. ''Jesi čula ovo?'' Pitao sam devojku koja je sedela pored mene. Udarila me je rukom, nisam dobio čak ni pogled. Kakvi štreberi danas postoje. Kao da nisam znao šta munje predstavljaju. Učili smo o tome u osnovnoj školi, zašto ponavljamo? Obratio sam pažnju na profesorku, zanimalo me je o čemu govori. Objašnjavala je kako je Frenklin pomoću letećeg zmaja. Pokušavajući da dokažem  nauci i profesorki da nisu u pravu ustao sam i progovorio prvi put te godine a da je imalo veze sa časom ''Zmajevi nisu postojali! To je mit.'' Nakon mog glupog stava svi su počeli da se smeju, profesorka je prekrstila ruke i već bila spremna da mi zalepi keca do kraja školske godine ali jednostavno nije mogla a da se ne nasmeje. ''Mihajlo, da li si pratio nastavu do sada?'' Ćutao sam, jer nije mi bilo do toga da joj kažem da naravno nisam ''Da jesi, pročitala me je kao otvorenu knjigu, sada bi znao da pričamo o letećim zmajevima s kojima si se igrao kao mali.'' A znala je za to zato što živi u mojoj ulici. Seo sam i molio Boga da zvoni. Jeste. Istrčao sam iz učionice kao ''munja'' i sišao dole ka ulaznim vratima ali me je nešto zaustavilo. Domar i profesor tehničkog razgovarali su o nečemu, koliko sam dobro čuo ''Veoma poverljivo''. Vratio sam se dva koraka unazad praveći se da čekam Simuna. Želeo sam da čujem sve o tome. ''Gde je tačno prošlo?'' Domar je gledao u neku sliku, kao da radi veoma težak zadatak iz geometrije. ''Učionica BD, zid gde su vrata kod zadnjih klupa.'' Razmislio sam, to je bilo mesto gde sam ja sedeo.  ''Oko koliko sati?'' ''Negde oko 16h.'' Uzeo sam vazduh i izleteo iz škole. Prvo što sam pomislio jeste Anđela Hefner. 

M

Comments (0)