Pod naponom

Sledeceg jutra probudio se u Sajmonovoj sobi. Video je da je Danica otisla, to ga je podsetilo na Andjelu, samo sto je njih prekinula Anja, a sada nije. Danica je odlucila da sama ode od njega. ,,Tako mi I treba’’ pomislio je, ,, samo sam znao da lomim devojkama srca, cak I da ih tucem, a sada sam potpuno slomljen, potpuno sam. Da je Andjela ovde sumnjam da bi bilo tako.’’
Sajmon je odjednom uleteo I poceo da vice ‘ Hahah, druzeee, kako si samo zaveo onu devojku, kako se bese zove, Danana ? Hahahah Danana bananaaaa buhahahaah’
‘Daj, Sajmone, prekini, to nije u redu! ‘
‘Vov, sta ti se desilo?’ Sajmon je pogledao Mihajla zacunjeno, veoma iznenadjeno.
‘Ma nista, izvini.’
‘Covece, ti bi trebao da nabavis nekog psihijatra. Znam! Pozvacemo Dananuu HAHAH ‘
‘Ahahah’ nasmejao se Mihajlo I ako mu nije bilo smesno.
Kada je stigao kuci usao je na fejs. Bilo mu je jako dosadno pa je odlucio da cacka malo po starim porukama.
‘Hmm’ mislio je ‘ Anja, Milena, Milica, Tasa, Masa, Dejana, Tijana, Angelina, Milos, Tatjana, Simun, Andjela’ ‘ANDJELA ?’ povikao je. Odmah je otvorio poruku, pisalo je “ Hej : ) “ datum - 24.4.2017. Seen-24.4.2017. 17h ..
‘Ahh, zasto me uvek sve podseti na njenu kosu, na njeu vlaznu kosu u mojim rukama, njeno drhtavo telo na mom, ahh ne mogu vise da mislim o njoj, pocecu nesto da treniram!’
‘DA!’ viknuo je.
‘Sta to, sine ? ‘ Upitala je njegova majka dok je uzimala knjigu iz fioke.
‘ O, ma nista. Znas, razmisljao sam da upisem pli..’
‘Ne! Neces nista da treniras, zavrsices skolu I postaces normalan covek, kulturan, da li si video sta je tvoj otac dobio od sporta ? Nista, nema ga vise! Oh Bozee.’ Krenula je da place.
‘Nemoj da places, nisam mislio nista lose, samo sam hteo da imam malo vremena za sebe, ne bih se ja bavio sportom’ reko joj je Mihajlo sa najmanjim trackom nade da ce ga pustiti da trenira plivanje.
‘ Ahh, ne zanima me sta ces da radis, ti stvarno nisi normalan, idem na posao, nemoj sada da mi dizes pritisak! ‘
‘Ali mama, veceras je nase zajednicko vece, PICA VECE!’
‘Znam, ali sada stvarno ne mogu, moram da radim, ljubim te, vidimo se! ‘
‘Uff, ponovo sam, haa naravno.’ Iznervirano udari rukom o sto. ‘ Da je bar Andjela ovde..’

S

Comments (0)

Lutao je ulicama ne znajuci gde ide, ne znajuci zasto je izasao, zasto je morao da pobegne odatle.
‘Zar mi jos uvek znaci?’ mislio je I uhvatio sebe kako place zbog devojke.
‘Veliki Mihajlo je plakao zbog neke tamo male kurvice’-mislio je u sebi, ne to nikako nije smeo sebi da dozvoli, nije smeo da dozvoli da primete da je slab. ‘Ali ona nije bila kurva, ona, ona je bila posebna, nekkao nestvarna, mog’o je da oseti svaki pedalj njene koze koji ga je jezio, uzivao je s njom, voleo ju je..jedino nju.
-‘Kakve su to duboke misli smekeru?’ nije ni stigao da se okrene a Anja ga je vec zaskocila I pocela mu otkopcavati duks i ljubila ga.
-‘Anja, ovaj, nisam te video.’ Kroz kiseli osmeh joj je odgovorio, zeleo je da bude sam, a ored nje osecao se tako odvratno necisto.
‘Danica’-odjednom mu je izletelo.
-‘Koja Danica Mihajlo?’
-‘Ma neka riba s zurke, ostavio sam je da me ceka.’
-‘Od kad je tebi stalo do tih kurvica s zurki, haha?’
-‘Promenio sam se, ne zelim da se ponasam tako kao ti.’ Ipsrratio je Anju pogledom, na sebi je imala crnu majicu bez bratela teksas sorts I mrezaste carape, dok joj je sminka bila izrazito crna.-‘Izgledas kao one kurvice s zelezncke stanice, Anja postala si odvratna.’
-‘Ha, ti si me takvom napravio, cuveni Mihajlo.’
-‘Okej hteo sam malo mira ali nikako da pobegnem od tebe. ‘
-‘Okej, idi jebi onu mrtvu Andjelu sad!’
-‘Odjebi, znas. Ne mogu da verujem da si mi se nakad svidjala.’
-‘Kako god.’
Uleteo je na zurku, I pogledom po prostoriji trazio Danicu ‘Ako je otisla ispacu debilcina najveca-eno je.’
-‘Daniceeee!!!’ Vikao je na sav glas. Okrenula se I blago nasmesila.
-‘Trebalo ti je pola sata da odes po pice, a opet ga nisi doneo, haha.’
Mihajlo je osetio kako mu gore obrazi. Odjednom vise ni sam nije mog’o da izdrzi I poljubio je.
Nije da mu se nije svidjala, svidjala mu se je, ali nije trebalo da bude ovako.
Cela su im bila spojena osecao joj je dah, I hteo je, hteo je da je ima, s njim je na trenutak zaboravio ono sto se desilo s Andjelom.
-‘Simunova soba je gore…’
-‘Odvedi me.’
Nastavili su da se ljube I stepenicama se popeli do sobe, zalupio je vrata I skinuo majicu. Odjednom njene noge nasle su se na njegovom struku, bilo je isto kao I s Andjelom samo sto ovo nije bila ona. Ovo je bila njena zamena, svaka sledeca ce biti shvatio je u toku veceri kada se Danica uspavala. Shvatio je da ju je voleo, i da previse je bolelo..

N

Comments (0)

Trcao je kao nikad do sad. Stigao je do parka i seo na klupicu. Razmisljao je o onome sto je cuo na casu fizike. Iz misli ga
je probudila devojka koja ga je zamolila da joj doda flasicu iz torbe. Okrenuo se i rekao "Uzmi je sama." Devojka ga je
iznenadjeno pogledala, uzela torbu i krenula. -"Izvini, nesto sam nervozan danas, nisam hteo tako da se ponesem." -"Nema
veze, svi smo mi rastreseni nekad." Mihajlo je ugledao kolica i u njima bebu. Sav zbunjen odvalio je -"Nadam se da nije tvoja."
_"HAHHAHAHA, naravno da nije, cuvam je kada imam slobodnog vremena. Treba mi novac za koledz." -"Oh, izvini."
-"Nista, samo, ti si prvo koji je pitao ahah" -"Ha, takav sam, uvek duhovit." -"Kladim se da jesi" -"Nismo se upoznali.
Ja sam Mihajlo" -"Drago mi je, ja sam Danica." -"Kupiću ti Danče svileno maramčee." -"Hahah, zanimljiv si." -"Veceras moj prijatelj pravi zabavu kod njega kuci
pa sam mislio da bi mogla da dodjes. Osim ako nisi zauzeta." -"Ovaj, mislim da bih mogla da dodjem." -"Ako je tako, ovo je
adresa" Mihajlo je zapisao Sajmonovu adrsu Danici na ruku, okrenuo se i otisao.
-"Sta radis to, mislio sam da sam ti rekao da tu gajbu sa pivom stavis ovde a ne tamo!" Sajmon je vikao na nekog sa 2. godine
kada je ugledao Mihajla kako ulazi na vrata. -"Hej, ovamo. Kako neki ljudi mogu da budu toliko glupo, ne mogu da shvatim.
Pozuri malo, ne razvlaci se!" Posle pola sata, srednjoskolci su poceli uveliko da dolaze. Mihajlo je izgubio svaku nadu da ce se
Danica pojaviti, ali je ona u tom trenutku usla i pogledom ga trazila po sobi. -"Hej, ovde sam." Mihajlo joj je mahao, dok se ona
probijala kroz guzvu. -"Hej, drago mi je sto si uspela da dodjes." -"I meni je drago sto te opet vidim..." -"Mihajlo"
"Mihajlo, da. hah" -"Zelis nesto da popijes?" -"Mogao bi da mi doneses nesto,ako zelis." -"Naravno."
Mihajlo je posao prema mestu na kom su se nalazila pica ali mu se ucinilo da je ugledao neku senku koja je krenula na sprat.
Mihajlo je pratio senku koja je nestala kada je Mihajlo usao u jednu od soba. Kada je shvatio u kojoj se sobi nalazi, a to je bila
soba u kojoj su A. i on bili uhvaceni od strane Anje, izleteo je iz kuce.

Comments (2)

 ''Munja je vidljivo pražnjenje atmosferskog elektriciteta do kojeg dolazi kad..'' Još samo jedan čas, još samo jedan čas - mislio sam. U učionici je bilo veoma hladno s obzirom da grejanje nije radilo a napolju je padala jaka kiša i munje su sevale na sve strane. Svaki put kada zagrmi čuo se vrisak devojaka po celoj školi. Nikada ih nisam razumeo, ali postajala je jedna devojka u narandzasto-sivoj bluzi i farmericama, uvek smo sedeli zajedno na fizici ali nikad nisam obraćao pažnju na nju. Bila je smirena, sa ozbiljnim pogledom na licu.Ruke su joj se uvek nalazile naslonjene na butinama, a noge prekršetene. Zavalio sam se u stolicu i naslonio o zid. Pogledao sam na sat bilo je 16h. Oči su mi postajale teške, cele noći sam ostao budan zbog te devojke, jedino što sam čuo je mumljanje profesorke. Gotovo. Oči su mi bile sklopljene ali to moje zadovoljstvo kratko je trajalo. Začuo sam nekog čoveka sa oštrijim glasom čita molitvu, koliko sam upoznat sa jezicima, na italijanskom. ''Lei è pazza, lei è pazza...'' Ponavljao je sve glasnije i glasnije, gledao sam oko sebe, svi su izgledali smoreno i niko nije pričao. ''Jesi čula ovo?'' Pitao sam devojku koja je sedela pored mene. Udarila me je rukom, nisam dobio čak ni pogled. Kakvi štreberi danas postoje. Kao da nisam znao šta munje predstavljaju. Učili smo o tome u osnovnoj školi, zašto ponavljamo? Obratio sam pažnju na profesorku, zanimalo me je o čemu govori. Objašnjavala je kako je Frenklin pomoću letećeg zmaja. Pokušavajući da dokažem  nauci i profesorki da nisu u pravu ustao sam i progovorio prvi put te godine a da je imalo veze sa časom ''Zmajevi nisu postojali! To je mit.'' Nakon mog glupog stava svi su počeli da se smeju, profesorka je prekrstila ruke i već bila spremna da mi zalepi keca do kraja školske godine ali jednostavno nije mogla a da se ne nasmeje. ''Mihajlo, da li si pratio nastavu do sada?'' Ćutao sam, jer nije mi bilo do toga da joj kažem da naravno nisam ''Da jesi, pročitala me je kao otvorenu knjigu, sada bi znao da pričamo o letećim zmajevima s kojima si se igrao kao mali.'' A znala je za to zato što živi u mojoj ulici. Seo sam i molio Boga da zvoni. Jeste. Istrčao sam iz učionice kao ''munja'' i sišao dole ka ulaznim vratima ali me je nešto zaustavilo. Domar i profesor tehničkog razgovarali su o nečemu, koliko sam dobro čuo ''Veoma poverljivo''. Vratio sam se dva koraka unazad praveći se da čekam Simuna. Želeo sam da čujem sve o tome. ''Gde je tačno prošlo?'' Domar je gledao u neku sliku, kao da radi veoma težak zadatak iz geometrije. ''Učionica BD, zid gde su vrata kod zadnjih klupa.'' Razmislio sam, to je bilo mesto gde sam ja sedeo.  ''Oko koliko sati?'' ''Negde oko 16h.'' Uzeo sam vazduh i izleteo iz škole. Prvo što sam pomislio jeste Anđela Hefner. 

M

Comments (0)

Neverovatnost je postajala još neverovatnija. Stigavši kod Marka bacila sam svoje kofere i pojurila ka suncu. -Anđela! Moj otac je vikao ali ja jednostavno nisam želela da se zaustavim. Amerika, osobito Chicago je za mene uvek bilo hladno mesto dok je za ostatak sveta bio grad ljubavi. Kod Vilisovog tornja je uvek bila masivna gužva a u gradu se održavao karneval. Izašla sam napolje i počela da trčim, što sam brže trčala to sam više želela da plačem. Nakon nekog vremena stala sam pored nekog drveta. Pomislila sam Škola se još uvek nije završila. Zašto me je moja majka poslala onda kod oca? Zar ne želi da završim školu? ''Oh Bože.'' Uhvatila sam se za glavu i skliznula na zemlju. Suze su išle same, ja više nisam imala budućnost. Šta će biti sa mnom? Uzela sam flašicu vode i polila se preko glave i kose. Nije mi trebao nikakav povod za to, jednostavno sam želela da uradim još nešto glupo, da se setim osećaja. Nakon nekoliko minuta sam ustala i krenula u šetnju nepoznatim putem. Nakon dužeg hodanja put više nije bio asfaltiran, kamenje je bilo na sve strane. Na samo 500 metara nalazila se elektrana. Bridzit je potrčala ka njoj, izgledala je pusto i napušteno. Ušla je unutra, nije se baš razumela u elektranama ali je izgled vukao na solarnu elektranu. ''Koliko me pamet služi solarne elektrane nisu pod naponom.'' Nije imala zbog čega da se brine. Hodajući naišla je na belu kućicu, bilo je zaključano ali šta je imala da izgubi ako provali? Roditelje? Udarila je nogom o vrata svom snagom, vrata su se odvalila a ona je osetila blagi udar u stomak. Podigla je majicu, rana se otvorila. Stisnula je pesnice i ušla unutra. Soba je bila mala sa puno žica i čudnih spravica. Pogledala je sve pažljivo, prašina na sve strane joj je užasno smetala. Vrata su se zatvorila zbog vetra koji je duvao, Bridzit je pokušala da ih otvori ali nije uspela. Potpuni mrak unutra, sela je pored neke velike mašine i uspavala se. Posle nekoliko sati je ustala ne znavši da li je neko zvao i koliko je sati jer nije ponela telefon. ''Koja sam ja glupača!'' Udarila je u jednu od mašina i zaglavila nogu u milion različitih žica raznih boja, pokušala je da se izvuče i naglo je povukla. Žice su se pokidale i soba se obasjala, Bridzit se digla u vazduh i počela da vrišti neko je otvorio vrata, ali ona to više nije mogla da zna.

Nakon nedelju dana Mark i Natalija su bledo gledali u jednu tačku, čula su se crkvena zvona i sveštenik. Nalazili su se na grobu, Klajva nije bilo u blizini. I poznati i nepoznati su došli. Anja se nije pojavila, a za Mihajla me nije bilo briga. Svi su bacali cveće, krenula sam da bacim i ja, došla sam do svoje majke ''Mama, daj mi... Mama?'' Ona se nije osvrnula na moj glas. Pogledala sam grob - Anđela Hafner 1996. - 2017. Udaljivala sam se od groba, nisam znala šta da radim. Ne, ovo nije trebalo da se desi. Počela sam da vrištim, ruke su mi se gubile u vazduhu, vrištala sam sve do kraja. Bilo me je po svim novinama, svi su me žalili. Da su samo mogli radnije da mi pomognu - Mislili su. Ali ne, nikome nije stalo dok ne umreš. Klajv je izlazio samo do škole i nazad, ide u novu školu u Čikagu. Uskoro polazi na koledz, Natalija i Mark su opet zajedno, on je više nikada nije varao. Dzeki je nakon tri meseca uginuo, a tog dana 29.marta svake godine moja porodica odlazi natrag u Srbiju. Nikada mi neće biti jasno zašto ali ipak. Ja sam mrtva.

- Missis Natalija? -Yes, who is this? Natalija je dobila poziv ne poznatog čoveka oko 23h uveče. -Can you stop at the police office tomorrow? It's important. -Sure, what is it about? -It's about your daughter Andjela Hafner. Nataliji je nešto prošlo kroz stomak. -I'll... I'll be there. Spustila je. Andjela je mrtva, mislila sam.. U sobu je ušao Majk. -Moramo da pričamo. -O čemu? - O našoj ćerki. -Ali, ona je... Nije dovršio rečenicu. Uhvatio ju je oko struka i privukao. Natalija je plakala, dok joj je Majk govorio da će sve biti u redu. Sutradan su otišli do policijske stanice. -You're daughter... -Yes? Upitala je Natalija držeći Majka za ruku. -Had not been beaten by Anja Ranđelović and Mihajlo Stamenković. She lied. Apparently she did it to her self. We don't know the reason and... - We'll never know. Natalija je dovršila njegovu rečenicu. Ustali su i pozdravili se sa gospodinom. 

- Zašto je to uradila? Natalija je pozvala Anđelinu drugaricu Anju, a zatim Mihajla. Ali oni nisu znali koji je razlog. Svo vreme su tvrdili da je oni nisu maltretirali ali im niko nije verovao. Verujem da je tražila pažnju. Mislila je Natalija. Zašto? Imala je sve što je poželela. Zašto je sve moralo da bude oko nje? Bacila je čašu koja je udarila o pod i razbila se. Uhvatila se za šank u sobi i okrenula ka vratima. Krvi je bilo svuda. Počela je da vrišti ali nikoga nije bilo kući. Soba u kojoj niko nije ulazio još od Anđeline smrti bila je zaključana. Nataliji su se tresle ruke, uzela je ključ i otvorila vrata. Na krevetu je bila lokva krvi, knjige su se nalazile na stolu, geografija je bila otvorena na stranici ''Naselja'' a na noćnom stočiću nalazila se knjiga sa naslovom. ''Anđela''. Natalija je otvorila i počela da čita. ''Januar, bla bla bla, februar, mart 29. ...Ne mogu više. Mrzim sebe. Beskorisno smeće. Kakva si ruzna , rutava , zabagrela, ubij bože, idi i ubij se , spasi svet , samo nastavi da se seckas valjda ces jednom da uspes. Kriviš sve oko sebe a jedina si optužena. Ne gnjavi više, dosadna si, uradi nešto pametno....'' Natalija nije mogla da veruje šta čita. Uvek je mislila da je sve uredu s njom, bila je uvek nasmejana. Ali zašto je okrivila Anju i Mihajla. Okretala je stranice dnevnika i polako čitala. - ... Plašim ih se. Naudiće mi, ne želim da me vide kako se raspadam. Moram da se provučem, imam savršen plan. Anja i Mihajlo me neće više uznemiravati. Večeras se sve menja. Natalija je pomislila, to je veče pre kada ju je pronašla ispred zgrade sva ubijena. Ostavila je dnevnik gde ga je pronašla i zaključala vrata. -Imala sam užasno lošu ćerku. 

M

Comments (0)

Anđela je legla da spava, posle dugog prevrtanja po krevetu , ustala je i otisla do kuhinje kako bi popila vodu . Ali je
cula svoju majku kako prica telefonom s’nekim, ali nije znala sa kim . Tek kada je njena majka rekla :„Kako ne shvatas
Majk , tako je najbolje za sve” Kada je njena majka spustila slusalicu , A. se vratila u sobu , ali ju je kopkalo sta je to
sto je najbolje za sve .Nije ni primetila kada je zaspala.Ujutru se probudila i krenula u skolu . Setila se poruke koju je dobila
sinoc, ali je mislila da nije velika stvar .Hodala je pustom ulicom spuštenom glavom. Ispred nje izletela su crna kola. A. je skocila u
stranu i za malo izbegla svoju smrt.Kada se okrenula ugledala je Anju u kolima kako joj se smeje. Potrcala je prema skoli
jer je mislila da ce je Anja pojuriti.Sva zadihana stala je ispred ograde skole. Uzela je telefon i pozvala svoju majku. Javila se sekretarica. -Mama, Anja i Mihajlo su namerili da me ubiju. Pogledala ju je i shvatila da
ce ovo biti grozna godina. Usla je u ucionicu, svi su je gledali ispod oka i smejali su se. Osecala se kao da ne pripada ovde.
Kada je poceo prvi cas , cas engleskog jezika, samo je bledo gledala u tablu i nista nije zapisivala. Nastavnica je to primetila
i zadrzala ju je na malom odmoru. Pitala ju je sta se to s’njom desava. A. joj je odgovoril jednim kratkim „Nista” .
-„Zelim da ti pomognem , Anđela , bilo koji problem da imas.Mozes mi reci sta te muci.” Iako je oklevala A. nije rekla nista.
Mislila je da je tako najbolje. Profesorica ju je pustila ali je vec bilo zvonilo. Spremila je knjige za sledeci cas, cas
geografije. Taman je mislila da ce ovo biti normalan dan jer Anja nije dosla u skolu osetila je kako ju je neko pogodio
necim u vrat . Kada se okrenula ugledala je Mihajla naslonjenog na vrata sa paradajezom u ruci. Spremao se za sledeci sut
kada ga je neko uhvatio za ruku. Svi su bledo gledali u decka koga niko nije poznavao. Uzeo je paradajz iz Mihajlove ruke i
zgnjecio ga njemu na glavu. Svi su blenuli u njega i nisu smeli rec da kazu. Bio je visok,imao je crnu kosu i plave oci.
Tiho je sapnuo Mihajlu na uvo:„Nemoj da ti se ovo ponovilo” Uspravio se i seo na svoje mesto. A. je prosla pored njega i otrcala
u kupatilo.Sprala je sok paradajeza sa jakne i vratila se na cas.Kad je sela na svom mestu stigao joj papiric sa porukom
“Nemoj da brines,mislim da se nece ponoviti” Kada je nastavnica usla rekla je da su dobili novog djaka u razredu i pokazala
na crnog momka, on je ustao i predstavio se :„Ja sam Kole i ucenik sam na razmeni,dolazim iz Makedonije kao sto se i vidi
po mom akcentu, haha” Sve devojcice su se topile a Mihajlo i njegova banda su iznervirano gledali u Koleta. Posle casa Kole je
zaustavio A. i predstavio joj se “Ja sam Kole , hteo sam da se zvanicno upoznamo” - „Ja sam Anđela” -„Ne razumem sta oni
likovi imaju protiv tako lepe devojke” A. je pocrvenela i promrljala je nesto kako mora da ide i istrcala iz ucionice.
Kole je tiho rekao „Haha , mislim da cu da se pomucim oko nje”

K

Dok je izlazila iz učionice mislila je o njegovim rečima. Ne razumem sta oni
likovi imaju protiv tako lepe devojke. Na žalost ne razumem ni ja. Šta sam toliko loše uradila? Jedino što sam dobila jeste njihova mržnja. I batine. Otišla je do kupatila jer je i dalje mirisala na paradajz. U kupatilu su se nalazile dve devojke koje su pušile i jedna je bila u WC-u na čučavcu koji je uvek užasno smrdeo. Pogledala ih kraičkom oka, plašivši se da je ne istuku ali one nisu obraćivale pažnju na nju. Skinula je svoju kožnu, braon jaknu i uzela tečni sapun. Nije mirisao baš najbolje ali sigurno bolje od trulog povrća. -Hej, evo. Jedna od devojaka joj se obratila dok je preturala po torbi. Izvadila je crnu kutijicu i pružila joj. Bridzit je uzela parfem i malo papira da obriše jaknu premazanu sapunom. Naprskala je parfem tri puta i protresla jaknu. -Umm, hvala. Vratila je parfem u kutijicu i stavila ga na policu do ogledala. Nije želela da ima dodirni kontakt sa nekim iz njene skole. Izlazila je polako i unazad. Vrata su se zatvorila za njom, Anđela je pošla nazad u učionicu.

Zvonilo je za početak časa. Poslednjeg ovog dana. Imala je hemiju tako da su prešli u laboratoriji. Sela je za praznim stolom, nakon nekoliko minuta Kole je seo pored nje. -Evo nas opet. Anđela ga je pogledala, nasmejala se i spustila pogled. Imala je osećaj da je samo iskorišćava. Kao što su to uradili Mihajlo i Anja. Profesorka je ušla i počela novu lekciju. Nisam baš pratila nastavu više sam razmišljala o tome koji je najbolji način da pobegnem iz ovog grada. Ali opet svi smo mi žrtva društva. Nakon 45 minuta tabla je već bila ispisana. Naslov je glasio ”Soli” to me je podsetilo na ranu koju su mi ostavili. Da, mozda je rana bila mala ali dovoljno duboka da sva so dopre do najbolnije tačke. Problem je to što.. Ne mogu da skapiram koja je ta tačka. Želim da je nikad nije bilo, da sam jaka kao Anja. Kao Mihajlo. Ne želim da budem u svojoj koži sada. A ko bi hteo? Zvonilo je. Istrčala je iz učionice i otišla kući. Njen brat i majka su sedeli za stolom. On je kucao poruku a ona čitala novine. -Mama jesi li čula poruku koju sam ti ostavial?. -Nisam, hoćeš da jedeš? -Neka hvala. Ej mogu nešto da te pitam? -Naravno. -Da li mogu da se preselim kod oca, za uvek? Klajv je podigao pogled i buljio u Nataliju. Njena majka je ostala bez reči nije znala šta da kaže. -Pa, ovaj. Ja i Majk smo razgovarali o tome da opet odeš odavde, samo ti, pogledala je Klajva, ali smo mislili smo da ne želiš. Zastala je. -Želiš li? -Da, mama, želim.

M

Comments (0)

 Shvatila je da od sada mora da pazi gde ide i sta radi. Nije vise bila bezbedna. ’ Sama sam kriva’ razmisljala je ’ nisam trebala to da uradim, koja sam glupaca! ’
Bilo je kasno, nastavila je da spava. Sutra u skoli ponovo ista prica, svi su je ismevali, dobacivali joj svakakve gluposti, psovali, popreko je gledali.
Razmisljala je da se ispise iz skole, da ode negde, ali jednostavno nije mogla. Nije imala hrabrosti da mami kaze kroz sta sve prolazi. Jako bi je povredila, i
zna da njena majka to ne bi mogla da podnese.’ Ponekad zalim sto sam se rodila’ Tiho je rekla.
Jedva je docekala gradjansko vaspitanje, tu je bila dobra i sa ucenicima i sa nastavnicom, a i inace joj je dobro isao taj predmet.
Usla je u ucionicu, pozdravila nastavnocu i sve ostale. Odjednom je sve postalo tiho. Bilo je dosta napeto, velika tenzija se osecala. Jedan ucenik je promrmljao
‘Cao’ a onda svi krenuli da je pozdravljaju. Laknulo joj je kad je videla da je bar neko gotivi. Sela je pored ucenika koji joj se prvi javio. Poceli su da pricaju,
da se zezaju, a onda su im se prikljucili i ostali. Nije mogla da izdrzi pa je rekla ‘Ljudi, hvala vam sto ste uz mene pored svega sto mi se desava!’
Svi su je zbunjeno pogledali. Shvatila je da oni ne znaju nista! Htela je da im kaze, a onda je shvatila da bi i oni poceli da je izbegavaju.
‘Ma, nista, zaboravite!’ Zezanje se nastavilo.
Skola je napokon bila gotova, bila je toliko umorna od svega, ali je bar danas osetila da nekom jos uvek znaci nesto. Usla je u kucu, pozdravila se sa mamom i
bratom i otisla u svoju sobu. Na krevetu ju je cekala poruka. Gledala je kovertu kao da ce nesto da iskoci iz nje i ubiti je. Bila je crvena, krvavo crvena.
Na njoj je velikim crnim slovima pisalo ’ Za nasu dragu Anči’ Otvorila ju je. Kada je pogledala pismo, bio je nacrtan jeda meda, kome je glava pocepana, bilo je
krvi svuda oko njega, i bio je proboden velikim nozem. Ispod je pisalo ’ Uskoro dolazimo po tebe, spremi kaficu hahahahah. ‘
Nije vise znala sta da radi, sta da misli. Spalila je kovertu i bacila je u kantu za smece. Bacila se na krevet i pocela da place..

S

A. je bila umorna od svega. Bezobzira sto je sve proslo, osecala je neku mucninu, i strah, kao da ce se nesto jos gore dogoditi.
23:00h, je krenula na spavanje, uzela je da spremi knjigee
‘Ajoooj sutra imam hemiju, sigurno ce me pitatati.’ bez obzira sto je znala da ce dobiti losu ocenu legla je da spava. Sutradan, je nastavnica, kao sto je i ocekivlaa pitala, ali svi iz njenog odeljenja su joj dobacivali razne reci. Nastavnica je pitala sta je ucila za danas
A. je posla da kaze ’ Ja sam..’, a neko je dobacio, ‘Ti si lezbejka, to znamo svi hahaha.’ i svi su poceli da se smeju. A. je tada istrcala iz ucionice, i otisla kuci. Sedela je na svom krevetu i plakla dosta dugo. U jednom trenutku je ustala i otisla na tavan. Tamo je nasla svoju staru igracku iz detinjstva, takozvanog medu Rokija, i uzela je jos neke fotografije. Vratila se u svoju sobu, i gledala slike kada je bila mala. Mislila je ’ Tada sam bila mala, nisam razmisljala o decacima, skoli, zivela sam mirno i bezbrizno, sad’ shvatam da je dete biti najlepse’, tako razmisljajuci je i zaspala. Probudila se uvece oko 22h i pogledala te lefon, videla je poruku sa nepoznatok broja. Pisalo je’ jos nismo zavrsili sa tobom’, u tom trenutku, srce joj je zastalo. ‘zasto sta sam skrivila, nije im dovoljno sto su me ovoliko namucili’…

L

-Ta mala bezobrazna, kako bih je samo.. -Hej, opusti se znam šta ćemo imam plan.. Trčeći, stigla je kuci sva mokra zbog kise. Otkljucala je vrata, bacila torbu, uletela u sobu i opcela da place. -Zasto se ovo desava meni? Vikala je. Izneverila sam svoju jedinu najbolju drugaricu, zasto Bože?! Sada ne smem ni da je pogledam. Bila je toliko umorna, a i pokisla, istusirala se i legla da spava. Probudila ju je poruka. Pogledala je telefon. Nije zelela da je procita ali nesto ju je kopkalo. Pisalo je -Hej moramo da se vidimo, moram nesto vazno da ti kazem. Nadjimo se u parku za pola sata. Cekam te. Anđela je poruku citala iznova i iznova, nikako nije mogla da provali ko je to. -Cudno. Pomislila je. No, navukla je na sebe prve stvari iz ormara i krenula. Trebalo joj je petnaestak minuta da stigne do parka. Sela je na klupici. - Pa sta je to toliko vazno? -Slusaj moram nesto da ti pokazem, da li bi htela da podes sa mnom? -Već sam dovoljno nevolje napravila, ne mogu i sada ponovo. -Anđela molim te, Anja nece da zna za ovo. -Ja, ja ne mogu. -Anđela molim te? -Ali.. -Anđela molim te? -Uh, okej ali necemo dugo, zar ne? -Ooo, ne… hahaha -nasmejao se, onako podlo. Pešačili su jedno pola sata kroz šumu. Anđela je bila uplašena i zabrinuta -Gde idemo? Jesmo li stigli? -Jos malo, Anđela, jos samo malo. Stali su ispred neke kolibe. Pao je mrak, bilo je jako strasno i jezivo. Anđela se pripojila uz njega. Cula se sova. Usli su u kolibu. nije bilo svetla, samo je jedna svega slabo gorela. Bila vec pri kraju. Anđela je na sekundu sklonila pogled a kada je htela da pita nesto njega nije bilo. - O Boze, gde si? Bila je jako uplasena. Neko joj je prisao iza ledja i zgrabio je. Počela je da vristi bar je pokusala. Neko joj je stavila traku da ne bi mogla da prica. Pocela je da place, nije znala sta ju je snaslo. -Ha, mala balavice stvarno si mislila da ces se tako lako izvuci? Hahha pa prevarila si se. Unisticu te glupaco ! -Polako, smiri se.. Rekao je uhvativsi je za ruku. Anđela nije mogla nista da kaže, bila je iscrpljena, gladna, samo se molila da sve bude okej, - Preko noci  Anđelina majka je bila obaveštenja da je će Anđela ostati kod Anje i da se ne brine. Sutra je donela hranu. Samo jedno parce hleba. I ako se Anđeli  nije dopala hrana morala je nesto da pojede. A onda je krenulo mucenje. Vezali su joj ruke i krenuli da je sibaju. Sibali su je sat vremena. Krvi je bilo na sve strane.  Anđela je umirala od boli. Proklinjala je sebe zbog svega sto je uradila. Oni nisu imali milosti. Sutra su je, tukli, udarali u glavu sve dok se Anđela nije onesvestila. Nakon 3 sata ponovo je dosla k’ sebi. Ostavili su je samu. Tesko je disala, bilo joj je hladno i nije vise mogla da razmislja, zaspala je. Sutra opet isto, mucenje, udaranje, sibanje. Krvi je ponovo bilo na sve strane. Udario ju je tako jako da od jacine udarca pocela je krv da tece na glavi. Odvezali su joj ruke. Ostavili su je da leži u lokvi krvi -Idemo malo da predahnemo. Rekla je -Brzo cemo se vratiti o tebe. Nakon kratkog vremena pojavili su se. Uzeli su je i stavili u kola. Ostavili su je ispred zgrade u pola noci. Anđela nije znala gde se nalazi. Ujutru kada je njena majka krenula na posao zatekla ju je kako leži sva krvava, prljava, smrznuta na zemlji. Pocela je da vice -O Bože, Anđela, Anđela, neka mi neko pomogne, molim vas, pomozite, Anđela!!

S

Prolaznik koji je tuda prolazi pozvao je hitnu pomoc- Anđela se onesvestila kada je hitna pomoc stigla. Kroz maglu je cula sirene kako odzvanjaju mračnom i pustom ulicom. Cinilo joj se kao da ce joj glava puci. Nije vise mogla da trpi bolove koje su joj naneli . Svaka kost u njenom telu ju je bolela. Polako je osecala da pada u dubok san i taman kada su je uvodili u bela kola hitne pomoci osetila je kako joj kapci postaju teski i kako maglovito vidi ispred sebe. Tada se onesvestila. Njena majka je usla u kola zajedno sa njom i stalno se molila Bogu da njenoj kćerki bude bolje. Anđeli je medicinska sestra stavila kiseonik i dala anesteziju. Anđelina majka plakala je sve vreme i stiskala je za ruku. Kada su stigli u bolnicu, doktori su sanirali Anđeline  povrede i ustanovili da je imala potres mozga i da ima polomljena četiri rebra. Kada se  probudila pored sebe je ugledala majku kako navaljena na krevet spava. Anđela se polako nasmestila i u tom trenutku Anđelina majka se probudila i ugledala već budnu kćerku. Jako ju je zagrlila - Kako si me samo uplasila, duso. Mislila sam da te vise necu videti. Zaplakale su obe i tada je usla sestra da Anđeli promeni anesteziju i sa njom nekoliko čoveka. Ti ljudi su je ispitivali ko joj je to uradio. Anđela je na svako pitanje davala odgovor -Anja i Mihajlo. Nije želela da kaže zbog čega su joj to uradili. Natalija je otisla po kafu i ostavila Anđelu da se odmara. Pored nje je prosao covek obucen kao doktor, koji je imao suncane naocare, i jako ju je podsecao na Mihajlovog druga, ali nije obracala veliku paznju na to jer je imala veci problem. Kako platiti racun u bolnici u kojoj je Anđela sada? Ona radi za minimalac i mora da prikrije i druge troskove. - Izgleda da cu morati da obavestim Majka o ovom nemilom dogadjaju. Razmisljala je Natalija dok je kretala prema Anđeli sobi. Kada je otvorila vrata prizor koji je videla pogodio je kao grom iz vredra neba. Videla je kako se Anđela bori sa čovekom koji pokusava da joj skine aprate na kojima je bila prikljucena. Natalija ga je jako odgurnula i pocela da zove pomoc. Tada je on izleteo iz sobe i pobegao iz bolnice. Pocela je prava nocna mora za nju. Njena majka, pozvala je policiju i tada su svi poceli da je ispitaju. Sutra dan dok je lezala u bolnickom krevetu i razmisljala o tome kako je njen zivot cist promasaj, zasto bas ovo njoj mora da se desava? Njen brat Klajv uleteo je u sobi i poceo da vice na nju -Kako si mogla da budes tako nezrela kada sam ti rekla da ga osvojis nisam mislio ”Spavaj s njim” kad god ti se pruzi prilika!Kako si mogla da budes tako glupa? Ne mogu da verujem! Nacicu ga i polomicu mu svaku kost koju ima u sebi! Anđela je u medjuvremenu pocela da place, a kada je Klajv primetio prisao joj je, seo pored nje na krevet i zagrlio je. Poljubio u celo i stegao jos jace. Anđela se jos vise uvila u njegovom narucju i nije prestajala da place. Osecala se tako sigurno dok je s njim. Posle pola sata Klajv je izasao iz sobe da bi ostavio Anđelu da se odmori. Dok je izlazio na vrata Anđela  ga je pozvala i rekla -Klajv? -Molim? -Hvala. Klajv se nasmesio i izasao. Dok je prolazio pored majke rekao joj je -Nacicu tog kretena, a kada ga nadjem nateracu ga da zazali sto se ikada rodio. A onda je izgleteo iz bolnice. Natalija ga je samo pogledala i nije stigla da kaže ni rec.

K

 Ispred Mihajlove kuće parkirala su se patrolna kola policije. Pokucali su na vrata, nakon nekoliko sekundi otvorio im je Mihajlo koji je, kako je izgledao, tek sada ustao. -Um, da li mogu da Vam pomognem? -Da, imamo nekoliko pitanja za vas o gospođici Anđeli Hafner. -Um, uđite. U dnevnoj sobi na sofi su sedeli oni a Mihajlo se smestio u fotelji. -Da li poznajete Anđelu Hafner? -Naravno, znamo se oko godinu dana kada je pošla u našoj školi. -Da li ste imali bliske kontakte sa njom? Mihajlo je spustio glavu. Bilo ga je sramota ali nije želeo da laže. -Imali smo. -Kakve? -Spavali smo na žurci. -Da li je ste bili pijani? -Ne. -Gde se bili sinoć? Mihajlo nije hteo da odgovori. Ćutao je. -Da li želite da ponovim ovo pitanje? -Ne. Bio sam sa Anjom, svojom devojkom. - I Anđela je bila sa vama? - Zašto me ovo pitate? - Gospodine, mi postavljamo pitanja. Da li je ona bila sa vama? -Nije, zašto? Povikao je Mihajlo. -Zato što gospođica Andjela Hafner tvrdi da ste je mučili dva dana za redom. Vi i Anja Ranđelović. -Molim? Ta kučka! Kako je samo mogla to da kaže! Mihajlo je ustao i uhvatio se za glavu. -Gospodine moraćete da pođete sa nama u stanici. Jedan od njih ga je uhvatio za ruku ali se Mihajlo oteo i krenuo polako ispred njih.

Tamo je Anja sedela i grickala nokte. -Šta se ovo dešava? Prišao joj je Mihajlo. - Ne znam, pusti me. -Mihajlo Stamenković i Anja Ranđelović. Pozvao ih je stariji čovek u susednoj sobi.  Ušli su i seli na foteljama. -Tvrdite da nemate ništa sa incidentom koji se desio prošle večeri? -Da. glasno su izgovorili. - Gospodin Mihajlo je rekao da ste sinoć bili zajedno. Da li je to tačno. - Jeste, bili smo kod mene kući. -Šta ste tamo radili? Anja je spustila glavu pokušavajući da smisli nešto pametno ali joj ništa nije padalo na pamet. - Razmišljali smo kako da se osvetimo Anđeli. Mihajlo je progovorio. Anja ga je pogledala, nije mogla da veruje da ih je izdao. - Znači priznajete da ste joj vi naudili? -Ne! Nismo mi! -Moraću da uzmem vaše otiske. Anja i Mihajlo su ustali i stavili prste na beo papir.  

Dve nedelje bolova, lekova, bolničkih ručkova i ležanja u krevetu se usplatilo. Anđela je dosla kuci, na stakama, ali je dosla. Cim je usla u dvoriste zgrade Dzeki nije prestajao da skace na nju. -Hej, hej prestani. Hhaah Pricala je ona svom zlatnom retriveru. -Anđela? Dzek' sklanjaj se. Duso idi u sobu i legni, tvoj tata ce uskoro doci u posetu. -Okej mama. Kada je A. usla u sobu nije mogla da veruje. Mama je zidom od mermera pregradila njenu i Klajvovu sobu. Posto soba nije bila bas velika u njenom delu bilo je jako malo prostora, ali to je ipak bilo bolje nego deliti sobu sa bratom. Legla je u krevet a onda joj se sve ksupilo. Isplakala je tonu suza. Stigla joj je poruka na telefonu -Anđela zao mi je zbog svega, ne znam kako sam uspela da stavim dečka izmedju nas. Anja. Anđela je blenula u telefon. Kroz glavu su joj prosle razne stvari. Zelela je da joj oprosti..

N

Ali da li je to bila dobra odluka? Ipak sa jeden strane Anja joj je bila njabolja drugarica sa druge.. Umalo ju je ubila. Natalija je usla u sobu, noseci posluzavnik na kojem se nalazila krem supa, hleb i belo meso. -Hvala. Rekla je Anđela nakon sto joj je njena majka stavila posluzavnik na krevet. Kroz otvorena vrata je usao Dzeki masuci repom. Kada ju je video poceo je da laje i skace. Anđela se nasmejala i bacila mu gumenu loptu koja je udarila vrata i otvorila ih. Dzeki je pojurio za njom. Nastala je kratka tisina a Natalija je prestala da se smeje. Anđela  ju je pogledala jos uvek nasmejana. -Zar ti nije drago sto sam kuci mama? -Jeste duso samo.. Tvoj otac nece moci da dodje. Na vaznom je poslovnom putu. Anđeline oci su se napunile suzama, nije imala snage da prica vise. Spustila je glavu i cutala. -Za nedelju dana polazis u skolu. Poljubila ju je i izasla iz sobe. Sisine oci su bile pune suza, otisla je do dnevne sobe i pozvala Majka. Zvonilo je već duze vreme, htela je da spusti ali javio se zenski glas. Nataliji je srce stalo na trenutak. -Da li mogu da dobijem Majka Hafnera? Nije bila sigurna da li ce zvucati jadno ako doda i ”molim vas” Zacutala je. -Samo trenutak. Natalija je klimnula glavom i ako je znala da je niko ne vidi. Sa druge strane telefona cuo se njihov razgovor -Majk, srce zove te neka starija gospođa. Culi su se koraci a zatim poljubci -Halo? -Da li te prekidam u vođenju ljubavi sa 10 droljicom danas? -Sta hoces Natalija? -Zovem da ti kazem da će Anđela ostati jos tri nedelje u bolnici. -Odlicno i onako sam hteo da te zovem jer imam poslovni put i nisam mogao da dodjem. -Bas kao sto sam mislila. Spustila je.

*

Proslo je nedelju dana, -Sutra idem u skolu. Mislila je Anđela. U sobu joj je usao Klajv. -Sutra ne mogu da te vozim imam nešto vazno da obavim. -Sta? -Nije bitno. Zatvorio je vrata i otisao. Anđela je to bilo cudno ali pored svih problema nije zelela da dodaje jos. Okrenula se ka prozoru i razmisljajuci o Anjinoj poruci zaspala.

Na budilniku je pokazivalo 7:29, bio je ponedeljak, veliki dan za Srbiju i ljude u njoj.Crrvsto je spavala, njeno cebe je palo na pod a jastuk joj je nekim cudom presao kod nogu. Bilo je suncano jutro u Srbiji. 7:30 Zazvonio joj je budilnik istom melodijom već 3 godina unazad od kada je dobila za rođendan od nekog deteta. Dzeki je usao lajuci, prebacio sape na nocni ormaric i ugasio alarm. -Heej Dzeki! Prozvelaa se Anđela. -Danas idem u skolu. Ustala je i obavila sve sto obicno radi na radni dan. Bila je sama kuci, Klajv je otisao negde a njena majka je na poslu. Nakon pola sata spremanja, posla je da izadje iz kuce ali joj Dzeki nije dozvoljavao -Dzeki igracemo se kada se vratim pobecice mi bus. Sklanjala ga je da bi prosla ali on nije dozvoljavao. Povuci - potegni već 10 minuta kada je napokon uspela da pobegne od njega. -Uh, napokon. Pocela je da trci. Nakon 7-8 minuta je stigla do glavne ulice, sirene hitne pomoci su se cule, ljudi su bili okupljeni, sve je bilo u haosu. Desila se saobracajna nesreca. I to pre 15 minuta. Anđela je pomislila -Da sam posla na vreme udarila bi me kola. Ali odkud je to Dzeki znao? Pogledala je na sat i nastavila dalje. Već je dovoljno kasnila. Ispred škole D.A.Z.A. se održavala priredba. Anđela je usla u ogromnu salu koja je bila spolja bele a iz nutra zelene boje. Unutra je imala ogromni ekran i puno stolica. Sve stolice su bile zauzete tako da sam stala pored jednog debelog decka koji je.. Nisam sigurna sta radi. Priredba je pocela. Svi su ćutali, u trenutku su se otvorila vrata i Anja je usla sa Mihajlom. Svi su ih pogledali ali niko nije mario. Nisam zelela da me vide zato sam otisla u prvom redu. Kako je naš direktor pričao o ovom velikom prazniku tako su pustali razne snimke i slike. Bilo je stvarno lepo ove godine, ja sam trebala da učestvujem ali zbog ove nesreće nisam mogla. Profesor informatike je stajao kod računara kada mu je prišao jedan ne poznati dečko i predao CD. Profesor Mladen ga je uzeo i ubacio. Snimak je bio pusten i prekinuo je direktora skole u govoru. Čula se glasna muzika, neko je snimako telefonom. Prilazio je ženskom wc-u i otvorio vrata. Tu smo bile ja i devojka sa plavom kosom, kojoj nisam mogla da se setim ime. Nisam zelela da pogledam u druge, jer sam znala da me osuđuju. Spuštene glave sam izašla iz sale i sela na klupicu. -Ne znam da li da ubijem sebe ili njih. Ko je ovo mogao da uradi? Pomislila je na Mihajla i Anju, ali se brzo predomislila. Nakon sat vremena priredba se završila i počeli su časovi. Mesto do Anđele je još uvek bilo prazno, kao i mesto ispred nje. Ušao je profesor, imali su hemiju. - Imam obaveštenje. Vaš drug Nikola je promenio odeljenje.. -Zašto? Pitala sam, ali nisam dobila odgovor.

M

Comments (0)

A. je spustila kofer ispred ulaznih vrata svoje kuce u Nišu.
-‘Ko li me je terao da kupujem ovoliko po Čikagu?!’
Usla je uvukla kofer I zalupila vratima tako jako da se cela kuca tresla.
-‘Anđela-oglasila se Natalija iz dnevne sobe- Jesi li to ti tako manijacki zalupila vratima? Ja samo za sarke u ovoj kuci ne mogu da zaradim?’
-‘Hvala bolje te nasla mama. ‘
-‘Ponasas se kao petogodisnjakinja Anđela. Odlazi u svoju sobu!’
-‘Sta sam sad zgersila? Mogla si odmah da kazes da ti se ne dopada idea o odlasku u Čikagu kod tate!!’
-‘Ne zelim da sad razgovaramo o tome.’
A. je otisla u sobu i najlaganije moguce zatvorila vrrata. Legla je u krevet I podigla glavu k plafonu u tom trenutku sav umor je izasao iz nje, spavalo joj se.
-‘Anđela dolazi da jedes nisam kucna pomocnica da te cekam da se razvlacis?’
‘Sta do vraga ova zena ima protiv mene’ mislila je A. dok sve kao prebijena vukla da izadje iz kreveta.
-‘Sta ima za jelo?’
-‘Evo’ bacila joj je tanjir pred nosem.
-‘Okej, mama, sta je I u cemu problem?’
-‘Vi ste problem, Anđela ti tvoje ocene I ocene tvog brata, kako mislis da zavrsis s onakvim ocenama. Hocu do kraja meseca da blistas.’
Natalija je bila u pravu, A. je previse popustila u skoli, zbog svega sto se desilo i sto mora da trpi tu je I skola. Anđela je sagla glavu, I sve vreme dok je jela cutala je. Ista situacija bila je I kad je Klajv dosao kuci, cutali su oboje I zabijenim pogledom zemlju. Natalija im do kraja dana nista nije rekla. Ali u ocima joj se videlo da nisu samo ocene u pitanju.
-‘Sta mislis jel mama nasla nekog dok nismo bili ovde?’
-‘Klajve prestani, ajde nekad budi normalan, ajde molim te!’
-‘Okeej, ribo, samo sam pitao.’
A je prevrnula ocima I izasla iz sobe, zelela je da prica s majkom ali nije znala kako..

N

Comments (0)

Anđela se već nalazila na kućnom pragu. Pogledala je u svoje čiste patike i ušla unutra. U dnevnoj sobi njen otac čitao je jučerašnje novine. Uvek ga je više fasciniralo juče nego sutra. A ko sam ja da se mešam u njegovu politiku? Skrenula sam ka svojoj sobi. Dve reči: Velika i roze. San svake devojke, zar ne? U drugom hodniku je Klajvova soba. Uvek sam znala kada izlazi i ulazi u sobu jer su njegova vrata škripala. Bridzit se bacila na krevet, podigla noge uvis a zatim ih brzo spustila. ''Ahhh..'' Dok je mislila ne može bolje od ovog, zazvonio joj je telefon. ''Anđela ovde.''

 U dnevnoj sobi Mark je palio već petu cigaru. Na stolu je stajala šolja čaja i piksla.  Ustao je sa bele stolice i pretisnuo crveno dugme koje je stajalo posred zida. ''Anđela dođi ovamo.'' Bridzit se uplašila jer je imala osećaj kao da stoji iza nje, ali nije. Otišla je do dnevne sobe gde je njen otac stajao ispred ogromnog prozora. Posmatrao je grad. Ovakvi stanovi su veoma dobri zato što ti možeš da vidiš bilo koga iz stana, ali niko ne može da vidi tebe sa ulice. ''Mark jesi li me ti zvao?'' Anđela, a ni Klajv nikada svoje roditelje nisu zvali po imenu. Barem oca. ''Jesam A. sedi.'' Mark nikada nije bio čovek od reči. Sve njegove rečenice su bile kratke, tajanstvene i nepoverljive. Uvek je na tri ili četiri dana menjao ženu ili bi bilo bolje da kažem devojku. Nikada nijednoj nije bio veran, nijednu nije voleo iskreno. Ne želim ni da pomislim na to da negde na ovoj planeti imam polubrata ili polusestru. Šta rade? Gde su? Kako su? Previše pitanja. ''Koja je ovo godina dušo?'' Ugh, mrzim kada me oslovljava kao da sam jedna od njegovih kurvi. ''2017 zašto?'' Okej shvatam da je moj otac staromodan i jučerašnji tip ali da ne zna koja je godina, teško. ''Da li je pre 5 godina bilo isto ovakvo vreme?'' Nastavljao je sa svojim pitanjima ne okrećući se. ''Jeste. Zašto?'' Mark se okrenuo i počeo da objašnjava nešto ali je ubrzo i stao. ''Anđela!!!'' Viknuo je, gledajući u mene izbezumljeno i bledo. ''Mol..im?'' Progutala sam knedlu i nesigurno se uhvatila za držač stolice. ''Pogledaj se draga na šta ličiš'' Ubrzao je korak i rukom mi pokazao da ustanem ''Pogledaj, niko ne želi da vidi ovako mršavu i anoreksičnu devojku..'' Zastao je. Mislila sam da je želeo da kaže da sam zgodna ali ne. ''I vidi imaš krivu kičmu. Šta je ovo?'' Pritiskao me je na leđima, razmišljajući kakva mi je kičma. ''KIFOZA! Znao sam, Anđela zašto nisi išla na pregled? Kakvu majku to imaš? Nije mi dozvoljavao da kažem išta u svoju odbranu, ne prestano je govorio o mojim manama. ''Koliko puta si išla kod frizera? Imaš ispucale krajeve i braon boja ti baš ne stoji. Zašto ne uradiš nešto sa tim bledunjavim tenom?'' Anđela je bila na ivici suza, otrgla se iz njegovih ruku i polako krenula ka vratima spuštene glave. ''Popravi malo taj hod i izvadi ruke iz dzepova. Ako tako nastaviš nikada nećeš imati dečka.'' Govorio je on sve dok nije izašla iz sobe. Bridzit je potrčala ka svojoj sobi bacila se na krevet i počela da plače. Baš ti hvala što si mi pokazao stvari koje mrzim kod sebe. Stvarno, kao da već nisam bila dovoljno nesigurna. Uspavala se sa suzama u očima. Ujutru oko 10:30 nikoga nije bilo kući. Anđela nije želela da ustane iz kreveta već je počela da piše nešto u svom dnevniku, nakon petnaestak minuta je shvatila da želi da pobegne iz ove kuće. Ostavila je dnevnik pored kreveta, zaključala je vrata, obukla farmerice i crnu majicu na kratke rukave i krenula da se pakuje. Nabacivala je stvari u kofer, ne slažući ih i ne gledajući šta gde treba. Telefon je stavila u zadnji dzep, stavila je naočare za sunce i krenula. Nije znala kuda ide, ali išla je. Da li da pozove Nataliju? Previše rizikujem. Mislila je. Ona bi sigurno pozvala Majka i rekla mu da sam pobegla. Nakon nekoliko sati pešačenja ugledala je aerodrom. Žena koja je radila tamo bila je mršava, stara gospođa koja je pretpostavljam veoma neljubazna. ''Hi.'' Stala sam i spustila kofere. Gospođa me je pogledala i nastavila da čita novine. ''Does any of this plains goes to Serbia?'' Upitala sam nesigurno. ''The fastest plain is for 2 hours. You want a ticket?'' Kiseli osmeh se pojavio na njenom licu. ''Umm, yes.'' Stavila sam novac na šalter i uzela svoju kartu. ''Keep the change.'' Nakon 2 sata Anđela je već bila u avionu koji se spremao da poleti. ''Dame i gospodo, molimo vas da vežete sigurnosne pojaseve, pričvrstite stočiće za sedište ispred sebe i uspravite vaša sedišta. Svi elektronski uređaji moraju biti isključeni tokom poletanja i sletanja a mobilni telefoni ugašeni sve dok ne uđete na terminal singapurskog međunarodnog aerodroma, jer mogu ometati navigacioni sistem aviona..'' Isključila sam telefon i zavalila se u stolicu. Pored mene je bio neki mršavi čovek u odelu. Kako se uopšte pomera? Njegovo crno odelo je izgledalo tako usko, no on je uspeo da podigne ruke skroz gore dok se prozevao. Za nekoliko minuta već sam bila uspavana. ''Gospođice, stigli smo.'' Neko me je prodrmao. Bila je to jedna od stjuardesa. Mlada i zgodna plavuša sa piskutavim glasom. Ali ne mogu da ih krivim. One sve izgledaju savršeno. Izašla sam iz aviona i pogledala oko sebe. ''Srbija.'' 

Comments (0)

-‘His lips, his eyes, his arms, his hair..he is perfect’ pevusila je A. sasvim tiho i s takvim glasom da kad bi progovorila glsnije suze bi joj navrle na oci.
-‘A. dodji u dnevnu sobu’. Vikala je Natalija iz sobe pune dima.
-‘Reci mama’
-‘Otac ti je ostavio pismo.’
-‘Kakvo pismo?’ A. je sa jecajem u glasu izgovorila zadnji slog reci, kao da ju je nesto preseklo.
-‘Nisam citala, ipak to su tvoje i oceve stvari, ne zelim da se mesam.’
A. je otvorila pismo I krenla da ga cita u sebi.
-‘Citaj na glas’
-‘Rekla si da te ne zanima?’
-‘Citaj rekoh.’ Odvratila je gorko njena majka s cigaretom u rukama koja je vec na pola bila ispusena.

‘’Anđela, zeleo bih da znas, da i ako nisam non stop s tobom i Klajvom, mislim na vas konstantno. Znas da nikada nisam bio dobar u pisanju pateticnih pisama i ostalih sranja, pa tako da cu preci na stvar. Hoces li da se preselis kod mene?’’
Anđeli je zastao dah na trenutak, nije moga da veruje da joj je on to napisao, uvek je nekako bio odvojen od njih troje.
-‘Nastavi Anđela.’ S ljutinom joj je dodala njena majka.
‘Znam da je ovo previse nagla promena za tebe. Ali posle svega sto ti se desilo, zelim da ti i Klajv budete bezbedni, a znam da ce se i tvoja majka sloziti. Pozovi me kad budes procitala ovo, da mi saopstis svoju odluku, i samo da znas necu te prisiljavati ni na sta. Voli Klajva i tebe vas tata Majk. ’
Anđela se ukipila, stajala je na sredini dnevne sobe, bez da dise, da se mrda, da trepce, ovo je bilo isuvise fino od njega. Prva misao bila joj je da ga je Natalija naterala da joj to posalje. A onda je razlislila..mozda se promenio.
-‘I tvoj odgovor na ovo pismo je?’ krajnje ravnodusno rece Natalija.
-‘Ako se Klajv slaze oticicemo, prijace nam par meseci kod tate. Pitacu ga kad dodje iz skole.’
Nonsalantno je izsetala iz sobe jer nije zelela da se raspravlja s majkom, bilo joj je dosta svega, a beg u Americi bio je izvrstan predlog da se odmori od Anje..
-‘Ej, Anđela, dobio sam kec iz hemije, uuu zakljucice mi dva nadam se.’
-‘Rekla sam ti da ucis, ne da igras kanter celo vece..Klajv-Anđelin glas bio je sve tisi- sedi do mene.’
-‘Plasis me.’
-‘Nema potrebe, slusaj, otac nas je zvao kod njega u Čikago.’
-‘MOLIM?’
-‘To je bila I moja reakcija, ali ipak bolje bi nam bilo da se odmorimo od svega na par nedelja, ili meseci?’
-‘Hm, upravu si, ja sam za.’
Anđela se nasmejala, bio je to onaj iskren osmeh pun ljubavi pun snage za dalje.
Putem do aerodroma svo troje su cutali, radio je svirao neku pesmu RCHP-a koju je Natalija volela tako da je udarala palcem sasvim lagano po volanu auta.
-‘Mama, da li ce jos neko biti s tobom u stanu?’ Klajv je prekinuo mucnu tisinu, najzad.
-‘Ha, samo vasi duhovi I mirisi parfema’
Klajv se krajnje zalosno osmehnuo, cisto da bi se osetila neka porodicna toplina, koju su izgubili davno.
A. je na suvozacevom sedistu, gledala kroz prozor svoj Niš, tako savrsen grad. Grad snova za mene.
-‘Mama hoces da svratimo do meka, gladna sam.’
-‘Ti obicno ne jedes u meku, ali okej, reci sta hoces?’
-‘Cizburger, veci pomfrit, tost ali sa vise kackavalja, meka flray, I djus od jabuke. ‘
Natalija I Klajv su se pogledali cudno, a onda prsnuli u smeh.
-‘Hhahahaha A. sta ti se desilo s apetitom?’ kroz smeh je pricao Klajv.
-‘Jednostavno sam gladna, okej. ‘Don’t juge me’’ rekla je to tihim glasom, jos dublje u torbu gurnula testove za trudnocu.
A. je vec duze tripovala da je trudna, ali ne I bez razloga. Mihajlo nije koristio zastitu.
Na aerodromu su se pozdravili I smestili u avion, Klajv je gurnuo slusalice u usi I zavalio se u stolicu aviona, dok je Anđela jos uvek gledala sve oko sebe s nesigurnoscu. Nije joj bio prvi put u avionu, nego imala je neku sumlju u sve. Imala je osecaj kao da svi znaju za ono sto se desilo s Anjom I Mihajlom, I da je svi sad pogledima osudjuju.
Tokom leta zaspala je, ujutru ih je probudila stjuardesa.
-‘Stigli smo?’
-‘Jesmo Klajv, ne zaboravi da spakujes sve svoje stvari!’
-‘Okej, okeej, pojedi me sad, opusti se u Americi smo, mocices u shopping all day all night’
-‘Ne volim da sopingujem previse. I prestani da mi govoris sta cu da radim!’
-‘Sta se desilo s onom Anđelom u Nišu, sigurno je I ostala tamo.’
-‘Ha, previse smesno.’
Otac ih je sirom rasirenih ruku docekao da aerodromu. –‘ Idemo pojesti nesto, srece tatine’
Klajv je prisao sasvim blizu Anđeli I na uvo joj sapnuo-‘ Ovo bi trebalo da bude zanimljivo’ Upustili su jedan drugom cudne poglede.
Cim su stigli u stan Anđela se zatvorila u kupatilo, I iz torbe izvadila plavu kutijicu s natpisom ‘Sigurnost 100% testovi za trudnocu’
Uh uradila je test i.. negativno. Samo je slabasno izdahnula.
-‘A. je si li dobro?’
Anđela se uplasila-‘Da,da jesam tata, evo izlazim.’
Umotala je test u maramicu I ubacila ga u kantu za smece, oprala je ruke I izasla blago nasmejana.
Krenuli su da jedu, morske plodove iz restorana koji je njihov tata uvek hvalio.
-‘Ovako, Anđela tebi dajem 500e za trosenje ove nedelje. Klajv ja I ti cemo lako. Bice ovo uzbudnjivih dva meseca’
-‘DVA MESECA?’ Istovremeno su viknuli Anđela I Klajv.
-‘Zar vam mama nista nije rekla?’
-‘Ne, nije spomenula nista, rekla je da idemo na dve nedelje.’
-‘Da, ali ostacete dva meseca, a ako vam se dopadne preselice te se ovde, ne zelim da ni jedno od vas dvoje bude izlozeno opasnosti. I ne necu da cujem nikakvu pimedbu do kraja veceri.’

N

 ‘Bio je ovo naporan dan..’ Mislila je A. dok se spremala za krevet. Istusirala se, oprala kosu, navukla pidzamu i legla da spava. ''Konačno imam svoju sobu.'' Uspavala se cim je sklopila oci, utonula je u dubok san.
Setala je ulicom kada je naisla na jednu staru kucu. Bila je sive boje, neke tuzne sive boje, sva oronula, umesto prozora bili su pocepani kartoni, umesto krova neke
trule grede, a vrata su bila otvorena. Crna ograda bila je zakljucana, ali i iskrivljena tako da je lako mogla da se preskoci.
Nakon dugog posmatranja odlucila je da udje. Preskocila je ogradu i krenula ka vratima. Trava je bila veoma visoka i bodljikava. Na sred dvorista nalazilo se jedno
staro drvo. Prosla je pored njega, i stala pred vrata. Bila je uplasena, ali je uspela da savlada svoj strah. Polako je usla unutra. Krenula je ka dnevnoj sobi.
Tamo nicega nije bilo, samo neki stari kauc prekriven belim carsavom. Krenula je ka spavacoj sobi. Ona je, za razliku od dnevne sobe bila sredjena. Ljubicasto
okreceni zidovi, namesten krevet, radni sto, kompjuter, sve sto bi jedno dete pozelelo. Usla je u sobu, i na krevetu zatekla medvedica probodenog nozem,
bio je namazan nekom crvenom bojom poputt krvi. Bilo joj je cudno, kada se okrenula da izadje ugledala je Anju. Ona se samo nasmejala i tiho progovorila
: “Tebe je stvarno lako uloviti, da li si spremna za mucenje ? “
A. je naglo ustala iz kreveta. Bila je sva znojava i odjednom je pocela da place. Nije mogla da veruje da je sanjala Anju. ‘Izgleda da je se nikad necu otarasiti’
pomislila je. Pogledala je na sat, bilo je 12 sati. Brzo je navukla crne farmerke i majicu njenog omiljenog benda.
Prosla je pored dnevne sobe, javila se ocu i bratu i izasla iz kuce. ’ Potrebno mi je malo svezeg vazduha ’ izvadila je onih 500e , pogledala ih je i krenula u
soping, ipak joj je bilo potrebno par novih krpica, i cipela.
Setala je, razgledala butike, prodavnice, i u jednoj ugledala prelepu crnu suknjicu sa plavim sarama, nije bila neutralna, a opet ni mnogo upadna.
Usla je unutra da je pogleda izbliza i po mogucstvu, da je kupi.
-Hello. Rekla je razdragano prodavacica.
-Hello, I'd like to see that black dress, do you have my size?Odgovorila joj je Anđela.
-Let me just look, stala je Anđeli iza leđa i pogledala njenu veličinu, here you go, I think this one will fit your size, here's the dressing room.
-Okay, thanks.
Usla je u salu, obukla suknjicu, i divila se samoj sebi. ’ Boze, nisam ni pomislila da imam ovako dobre noge, hahah ’ pomislila je Anđela.
-I'll take it. How much ? Upitala je A.
-That will be 89$ -Thanks. I ne gledavsi gde ide, udarila je u jednu devojku.
Naglo se okrenula i nesvesno rekla ’ Jao izvinii!I mean, so sorry ’
-Oh no problem. Baš kada je pošla ka prodavnici, devojka se okrenula i uputila joj ''Nice dress. -Oh this one? Pokazala je kesu. -Yes, you have any plans? - No I just bought it for fun. -Well I can give you a good reason to wear it tomorrow. -I would like to hear it. -Party. At my friend's place. By the way my name is Andriana. -Nice to meet you, I'm Anđela.
-Well Anđela, Adriana je iskrivila jezik kod slova Đ, This is a beggining of a new friendship. Nasmejala se Adriana.
-Sure . Odgovorila je A. i smejuci se zajedno su krenule u obilazak grada.

S

A. i Adriana su setale trznim centrom i razgledale krpice. A. je saznala da je Adriana pre zivela na Floridi i da se ovde
preselila zato sto su joj se roditelji razveli.To je jedna od mnogih stvari koje su im slicne.Saznala je da je Adrianina
omiljena boja crvena,da voli balade i da zeli da stavi pirsing na obrvu.Imala je jednog decka do sada koji se zvao Aron
i sada je na koledzu ovde u Čikagu pa su zato morali da se rastanu. A. je celu stvar oko Mihajla ispricala Adriani ali je izostavila
deo sa mucenjem jer ipak samo sto ju je upoznala. Dok je Adriana isprobavala majcicu u radnji "Just like heaven" Anđeli se u trenutak sve zaustavio. Izašla je iz radnje i počela da pešači kući Kada je Adriana izasla potrčala je ka njoj da je zaustavi ali se ona nije okretala. Nije mogla da zamisli da je neko uništi opet, nije imal vere u Adrianu.

K

Comments (4)

Mučnina u stomaku se pogoršavala. -Ja sam uništena. Mislila je hodajući ka kupatilu, ali ono što nije znala jeste da gore još uvek sledi. Krije se u njenoj senci, polako je ubija iznutra, izvlači joj dušu i lomi je najbolnije i najsporije. Ogledalo nikada nije izgledalo ružnije ili je to bio njen imaginaran lik. Podigla je nezno majicu, beo peskir oko njenog stomaka vec je postao skoro skroz crven. Brisala je suze dok je svlacila sve sa sebe. Tisina je bila i previse glasna. Sta ako neko primeti? Osuđivaće me samo pogledima. Ne zelim ni da zaislim kakve sve reci bih morala da trpim. Usla je u kadu, pustila vrelu vodu ali se brzo sklonila. Rana ju je i previse bolela ali je shvatila da je na trenutak zaboravila na sve i fokusirala se na ranu. Promenila je vodu na veoma hladnu i stala ispod tuš. Suze su se stopile sa vodom.

U drugom delu kuce Anđelina majka je sedela na sofi u dnevnoj sobi koja je bila puna dimom. Izgleda da je nesto ostalo previse dugo u rerni. Natalija je u levoj ruci drzala solju kafe, na stolu su se nalazile vise od petnaestak ispusenih cigareta, a u njenoj desnoj ruci, gde su njene oči bile usmerene celih 3 sata, držala je krvavi oštrać koji je pronašla jutros na krvavom podu. Nije želela da odmah diže paniku već je sakrila oštrač u fioci ispod televizora, uzela pismo sa stola i otišla do njihove sobe. Anđela je izasla u plavom, muškom mantilu i srela svoju majku na hodniku. -Dobro jutro dušo. -Jutro mama. Uzvratila joj je, slatkim osmehom i nastavila da hoda. -Hej Anđela stigla ti je pozivnica od neke devojke, stavila sam je na tvoj krevet. -Uredu pogledaću. Posla je ali ju je Natalija opet zaustavila. -I, jos jedno čudno pitanje. Zastala je -Da li mogu da pogledam tvoj ruke? U trenutku, Anđeli je srce stalo. Polako je podvila rukave pokusavajuci da se seti da li ima nesto na njima. Ničega nije bilo. Uzdahnula je. „Nedelja 22h kod Belog Vrta. Violeta.”Nisam sigurna da li želim da izađem nakon onog juče. Zazvonio joj je telefon. -Da? Čulo se vrištanje sa druge strane telefona. Bila je to Anja. -I? -Ne znam ne ide mi se. Uzdahnula je. -Hajde Anči molim te! Umreću od dosade bez tebe. Anđeli se srce malo slomilo. Znala je da je to laž, Anja je želi tamo samo da bi joj nabijala na nos sve momke koji će joj prići, ali ipak.. -Dobro ići ću. -Vidimo se u nedelju? -Da naravno. Ideš danas u školu? -Ne, idem do soppinga. Da li ćes kupiti nesto novo za nedelju? Nije znala sta da joj kaze zato je slagala. -Vec imam. Videces. Vidimo se. Naravno da nemam sta da obucem, gde mi je bila pamet? Ispascu luzerka ako se pojavim u starim stvarima. Pogledala je na sat bilo je vreme da krene ali ona se jos uvek nije sredila, zato je brzo uzela farmerice, crnu majicu i ranac i krenula. -Mama kasnim požuri. -Izvini Anđela ali ne mogu da te vozim danas, moram da odem po Klajva, moraćeš pešice. Iznenađuje me to kako može da me ostavi na cedilu tek tako a onda da se žali na izostanke. Obula sam patike i polako krenula pešice. Uopšte mi se nije žurilo i onako sam već upisana mogla bih da izbegnem taj jedan čas. Ali nije, otišla je do škole. Ne zbog toga što nije želela da odsustvuje već zato što je ispred tržnog centra spazila Bila i još dvojicu. Jedan od njih je bio Aleksandar, streber iz 1-2 a drugi dečko, pa njegovo imen isam znala ali je stalno bio sa Stefanom. Izgledalo je kao da se spremaju da prebiju Aleksandra. Ali nisam želela da se mešam, pogotovo zbog onog juče.

-Dobar dan, izvinite što kasnim.. Da li m.. prekinuo ju je. -Uđite Anđelija Hafner. -Anđela! Promrmljala je i sela na svoje mesto. Klupa do nje bila je prazna, tu je sedela Anja. Ali ona danas neće doći. Uzela sam knjigu iz biologije, nisam zelela da slusam jer ovu lekciju smo presli mnogo puta u osnovnoj. Navalila sam se na ranac i zatvorila oci. Izgrebana i unistena klupa zakacila mi je ranu na stomaku, uspravila sam se i pocela tesko da disem. Drug ispred mene, kog prvi put vidim okrenuo se i pitamo jesam li dobro. -Jesam, samo.. Boli me stomak od testenine koju sam jutros pojela. Ispalo je da je pokvarena. Nasmejala sam se kiselo. Uhvatio me je zaruku, slatko se nasmejao a onda okrenuo. Nisam bila sigurna sta mu je to znacilo ali nije me ni zanimalo. Zvonilo je. Osećala sam uzasnu bol pa sam krenula kuci. -Hej, gde ces? Okrenula sam se .. -Um, kuci?! -Pa mislio sam.. Ja sam Danilo inače. -Mislio si..? Anđela. Pruzila je ruku. -Znam ko si, mislio sam da posle skole odemo na piće. -Znaš me? -Da, već celu godinu idemo zajedno. -Um, ovaj, ne mogu danas. -Da, stomak. Dobro.  Sklonio je pogled s nje. Bio je razočaran. Krenula je ali zastala i rekla mu -Sta kazes sutra? -Uvek se vrate, haha vazi. Nasmejala se i otisla.

Kada je stigla kuci osećala se bezbedno. Nikoga nije bilo a na stocicu se nalazila poruka „Otisli smo kod tetke Neli. Vecera je u rerni. Mama.” Ostavila je poruku i otisla do njene sobe. -Sta imamo ovde? Pocela je da pretura po ormanu ali sve je bilo previse staromodno i puno boja. To nije bio njen stil. Ona je volela tamne boje i jednostavnu odecu. Kada je iz ormana izvadila sve stvari ostala je jos jedna kutija. Bridzit ju je uzela, bila je veoma laka kao da je prazna. Zalepljena selotejpom sa svih strana i prekrivena prasinom. Uzela je makaze i isekla tako da je opet moze zalepiti. Iz kutije izvukla je crnu haljinu sa rukavima kakve ima Pepeljuga na balu i crnim dijamantima na korsetu. Od struka na dole padala je kao venčanica. Ustala je i obukla. Ispod haljine nalazio se nastavak korseta. Bila je to savrsena, sexy haljinica za zurku. Sa police je uzela makaze i skinula rukave i donji deo. Bilo je skoro savrseno. Jos samo koji detalj. Otisla je do svoje sobe i iz fijoke uzela lanac koji je prikacila da pada na haljinici. Vratila se u Sisinoj sobi. -Savrsenstvo. Jos samo da pronađem savrsene cipele i.. Nije mogla da se seti sta joj nedostaje. Dok je sedela i klackala se na stolici iza nje je gurla stočić na kojem se nalazila kutijica. Stočić se izvrnuo i kutija otvorila. Bridzit se okrenula, uzela kutijicu u njoj se nalazila crna mindjus sa dijamantima. Legla je na pod i gurnula ruku ispod kreveta. -Nasla sam je. Prelepe su. Ostatak dana provela je u krevetu slusajuci muziku i razmisljajuci o cipelama koje ce nositi. Okrenula se na stomak ali je rana pocela da se otvara. Osetila je. -Ahh, taj uzasan bol! Nisam smela to da uraidm. Vratila se u prethodnom polozaju. Kada joj je stigla poruka. Bio je nepoznat broj. -Znas ko je? -Stiv? - Tacno. Okrenula se na stranu i uspavala. Bio je to najduzi san koji je do tada imala. -Mama, koji je dan? -Subota. Provirila je kroz otvorena vrata. -A koliko je sati? -Četiri. Učinilo joj se kao da je prespavala celu subotu. Pogledala je telefon. Stigla joj je poruka od Stiva. 15:30 u centar. Ustala je, navukla farmerice i majicu na guns’n’roses, očešljala se i stavila maskaru. -Sta ima da se jede? -Uzmi sta hoces. -Usla je u kuhinju, na hleb namazala krem i stavila u toster. Za 2 minuta dorucak joj je bio gotov. -Idem do centra! Zatvorila je vrata i krenula. Ispred ”Bone” trznog centra stajao je Stiv. Mahnula mu je i potrčala. Seli su u jednom od mnogih kafica. Bilo je veoma nezgodno. Nisu imali o čemu da pričaju. Ona je pila Sprite dok je njegovo omiljeno piće bilo kafa. Bridzit se dosetila -Da li si pozvan kod Violet sutrA? - Ko je VioletA? Uzeo je kafu. -Nema veze. Onda je devojka koja sutra pravi zurku. -Ne idem na zure. -Ni ja ali izgleda da cu veceras napraviti izuzetak. -Pa lepo se provedi. Zazvonio mu je telefon. Njegov razgovor nije trajao vise od 20 sekundi kada je rekao da mora da ide -Zasto? -Nesto je iskrslo. Bacio jen ovac na sto i otisao. Ostala je sama, dovrsila sprite i posla natrag kuci. Na putu je srela Lolu i Nika kako se drze za ruke. Bili su nasmejani. Mrzela je to sto nije njen. Sto nikada nece biti. Nije zelela da je vide pa je krenula drugim putem.

Kada je stigla kuci Klajv je bio u njihovoj sobi na krevetu. -Gde si bila? -Do trznog centra. Izlagala je. -Da pratis Nika? -Ne nerviraj me. -Zasto? To mi je hobi. -Samo ću da ti kažem, nađi život. -Sta god. -Odoh da spavam sutra imam žurku. Nakon nekoliko sati probudila sam se. Bilo je jedan ujutru. Pokusala je da se uspava ali nije mogla. Bila je odmorna. -Fuck! Promrmljala je i izvukla se iz kreveta. Otisla je do kupatila. Tamo e njena majka drzala antibiotike za spavanje, za glavu, mučninu i za bolove. Budući da nije znala koji je za šta uzela je od svake kutije po 3 kapsule. Sedela je 15 minuta u dnevnoj sobi i dalje buda i odmorna. Sa stola je uzela ručni sat i pogledala bilo je pola dva. Spustila je sat i legla na kauč. Oči su joj se zatvorile i ništa više nije bilo bitno. -Bridzit, Bridzit! Probudi se. Sisi ju je drmala već 15 minuta, ali jedino što je Bridzit radila jeste balavila po jastuku. -Bridzit! Viknula je. -A,molim? Naglo je ustala ne znavši gde se nalazi. -7 je sati, za 3 sata ideš na žurku. -Ah,da Ustala je i odmah otišla do kupatila. Skinula je sve stvari sa sebe, zavezala kosu u punđu i ušla u kadu. Nakon brzog tuširanja koje je trajalo desetak minuta počela je da se šminka. Još uvek je bila u mantilu. Iz njene fijoke ispod ogledala izvadila je neseser sa šminkom. Naprskala je lice tečnim puderom u bočici i razmazala ga da da se lepo uklopi uz ten njene kože koji je bio beo kao papir a onda malo stavila kameni puder na obrazima. Namazala jarko crveni karmin a onda preko njega puder da bi se duze zadržao. Krejonom je povukla liniju na gornjoj strani oka isto tako je uradila sa druge strane. Stavila je maskaru i malo podebljala obrve. Pustila je kosu i peglala narednih sat vremena. Kada je to zavrsila njena kosa je bila razdvojena na dve strane. Rukom ju je prebacila na jednu stranu. Izgledala je savrseno. -Mama, gde je Klajv? Viknula je. Iz dnevne sobe Sisi joj je rekla -Kdo Smita zasto? -Pitam. Njena majka je bila u dnevnoj sobi tako da je ona imala sansu da se brzo obuce i krene. Jer nije zelela da njena majka sazna za ukradenu i izmenjenu haljinu iz njenog omrana. Obukla je mantil preko, stavila mindjuse, pogledala se i napućila. Krenula je. -Mama, otisla sam. Iz cipelarnika je izvukla crne, visoke, lakirane stikle i izasla. Nakon 5 minuta stigla je Lola. Njena plava kosa leprsala je u stilu njenog hoda. Na sebi je imala plavu haljinu sa sljokicama uz telo. Skoro da joj se videlo dupe ali ona se nije trudila da je spusti. Sa strane se vezivala na dva mesta tako da su joj bokovi i leđa bili skroz otvoreni. Bila je na veomavisokm stiklama, boje floroscentne pink i hodala je kao profesionalni super model. -Spremna? -Nego sta. Rekla je pre nego sto je taxi stigao. -Dolazi Nik? -Naravno. Kako najpopularniji decko u skoli ne bi dosao. -Imas pravo. Do Belog vrta molim. Rekla sam vozaču.

Ispred Belog vrta su se nalazili svi iz nase skole i jos neka ne poznata lica. Nisam znala sve ali bila sam spremna d aludujem. Bice ovo vece kada svi ljubimo u prolazu. Pogledala sam Lolu ali ona se već ljubila sa Nikom. Tako sam ga želela tog trenutka. Kako je samo držao oko struka i ljubio strastveno. -Ej Bridzit sta ima? Pogledao me je. Bio je savrsen iz svakog ugla. Njegovi misici su se slepili uz sivu majicu koju je nosio i njegovo dupe je izgledalo tako ekstra u tim farmericama. -Bridzit jesi li tu? -Um, ovaj da.. Idmeo. Pogledali su je čudno i krenuli za njom držeći se za ruke. Unutra je bila tolika gužva da ni igla ne bi mogla stati. Progurali smo se do šanka i uzeli piće. Ja i Lola smo uzele votku a Nik pivo. Cuo se mix Lady Gage i Rihanne. Okrenula sam se oko sebe, do mene je sedela devojka sa plavom kratkom kosom i šiškama. Bila je crkjinja i nosila je crni korset i pink šorc. Učinilo mi se kao da mi je namignula ali sam se okrenula na drugu stranu da potražim Lolu i Nika koji više nisi bili tu. Pomerila se na stranu i naručila tekilu kada je devojka pored nje priblizila i rekla -Isto. Ja sam Tifani inače. -bridzit. Spustila je pogled ka čaši koju je držala. -Da nazdravimo? -Čemu? Začudila se Bridzit. -Ovakvim žurkama. Bridzit se nasmejala i podgila času i nakon nekoliko sekundi obe su ispile do poslednje kapi. Tifani je pokazala sankeru da dosipe jos jednu, a nakon 3 tekile su bile skoro kao sestre. -Hajde da igramo. Tifani je povukla Bridzit. Spojile su se sa masom i pčele da igraju. Tela su im se zbližila. Tifani je rukom prošla kroz njenu kosu a zatim je uhvatila za ruku i povela do wc-a. U kupatilu su se nalazile puno devojaka ali one ih nisu primetile. Tifani je navalila Bridzit na zid, uhvatila je oko struka i počela da je ljubi. Bridzit je mislila da je to pogresno ali se prepustila i pocela da je hvata za grudi, preko leđa sve do butina. Devojke su prolazile, neke su ih pogledale a neke nisu obraćale pažnju. Bridzit se odmaknula i rekla joj -Izvini, ne mogu. Posla je ka izlazu, osvrnula se da je pogleda a onda nastavila da hoda. U njenim mislima prolazila joj je slika u kojoj su se ljubile. Nije želela da neko sazna. Posla je da potrazi Nika i Lolu. Nik je stajao u gomili sam. Gledao ju je krupnim, plavim očima kao da joj je pogledom govorio -Želim te. Prisla mu je i stavila ruku na srce. -već duže vreme osecam nesto prema tebi. Podigla se na prste i gledala ga u oči a onda poljubila. Nik ju je pogledao, blago se nasmejao, malo sagnuio, uhvatio ispod dupeta i podigao.

 M

Ljubili su se. Njegov jezik bio je na njenom, njene ruke u njegovoj kosi. Bilo je divno, ma divno, bilo je to ostvarenje njenih snova. Nije mislila na Lolu ni na bilo koga u prostoriji koji je gledao. Nik. Njegovo telo, njegov dah, njegova kosa. Mislila je -Bože zivim san. Nosio ju je i ljubio sve dok nisu ušli u neku potpuno mracnu sobu. Dok su se svlacili nisu razdvajali svoje usne. Nik se nasmejao a u tom trenutku setila se njegovog osmeha kad je sa Lolom. Htela je da prestane da ode ali nije mogla bilo je jace od nje. Ostao je samo u dzinsu. Nije mogla da odovji oči sa njegovih pločica. Uzivala je u svakom dodiru, pogledu, poljubcu. Bilo je savrseno.

(Ne dovršeno)

N

Ali sve sto je lepo kratko traje. Kada se sve zavrsilo A. je shvatila u kakvom problemu se uvalila. Brzo se trgla, navukla odecu i uznemireno izasla. Nije ni mislila o Mihajlu, mislila je samo o tome kako se se ovo okončati. U međuvremenu Anja je svugde trazila nju i Mihajla ali nije ni slutila gde su oni bili. A. je žurila ka izlazu, ali se setila da joj nedostaje jedna crna minđusa njene majke. Naglim trzajem se okrenula i pocela trčati ka onoj sobi. Bila je uplasena a suze su joj navirale na očima. Uletela je u sobu -Mihajlo zaboravila sam.. Zastala je, i u trenutku osetila kao da je neko probo nožem. Kraj Nika stajala je Lola i ispitivala ga sta radi bez odece sam u sobi. -Anđela sta ti radis ovde? Sta si to zaboravila? Sumnjicavo je zapitala Anja. -Ja ovaj.. -Spavala si sa Mihajlom zar ne? Anja je pocela da shvata. -Ja.. Stvarno nisam htela da se to desi. Kada je Anja to cula srce joj se zaledilo, osetila se bezvrednom i nasamarenom. Pocela je da vice sto je jace mogla. -Kako si mogla? Zar ti Anđela? Koliko sam ti samo verovala, ne želim da te vidim izlazi! Krenula je da je otera, ali je Mihajlo uhvatio za ruku. U medjuvremenu Anđela je sama izasla. -Pusti me kretenu. -Ali slusaj me.. -Nemam ja tebe sta da slusam sve je jasno, pusti mi ruku i gubi se i ti i ona likusa! Gubite se iz mog zivota zauvek! Anja je pokusala da se trgne ali je Mihajlo privukao i poceo da je ljubi, Anja se izmakla i opalila mu samar -Kako se usudjujes? Gadis mi se. -Ali stvar je u tome sto ovo nisam uradio svesno. -Ma je li a kako to? -Mislim da mi je stavila neke rastvorljive tablete u pice koje te kratkotrajno osamute i onda iskoristila priliku.

L

Comments (0)

Bilo je negde oko pola 2 kada je Anđela došla kući. -Anđela dušo jesi li to ti? - Ja, mama! - uzviknula je - Zašto ovako kasno dolaziš kući, znaš da sutra moraš u školu jesi li sve završila domaći? -Sve mama- rekla je i otišla u sobu. Ušla je polako da ne bi probudila brata. Te noći uopšte nije mogla da zaspi. Bila je i suviše nervozna da bi mogla da sklopi oči i utone u dubok san. Svanuo je novi dan, Anđela se umila i istuširala, navukla crne pocepane framerke, crnu majicu sa crvenim printom znaka PEACE i starke. Uzela je torbu i krenula u školu. Na ivici nije bilo nikog. Kao da je ona bila jedino ljudsko biće na ovoj planeti. Bilo joj je čudno ali je ipak nastavila dalje. Dok je prelazila ulicu neka žuta kola poput onih koje voze taksisti naletela su na nju. Na svu sreću ništa joj nije bilo. Međutim, lik koji je bio u kolima bio joj je jako poznat. -Mihajlo! -pomislila je- Ali šta to on radi sa tom devojkom. Oh, ma nije moguće pa to je Tina! O Bože, poljubio ju je. Šta li će Anja reći na ovo! Potrčala je da bi što pre rekla Anji šta je upravo videla. Kada je napokon ušla u učionicu videla je Anju kako stoji okrenutim leđima. Prišla joj je, uhvatila za ruku i rekla -Anja nećeš verovati šta sam videla! -Makni se od mene -iztrgnula je ruku - Kako možeš da mi se obratiš nakon onog što si učinila? -A šta to Anja? - Da sada se još i ne sećaš, videla sam te u kolima sa Mihajlom. Ljubila si ga, da li ti je sada jasno? -Ali to nisam bila ja, Anja moraš da mi veruješ, bar ti! Rekla je Anđela uplašeno i zbunjeno. -Ne, ne mogu da ti verujem, jesam, ali vidim da sam pogrešila. -Ali, Anja! - Umukni, i od sada drži se podalje od mene, ja i ti smo završile! -Viknula je Anja i istrčala iz učionice. Anđela je ostala sama. Osetila je kako je nešto bode. Bela svetlos joj se prikazala pred očima. Shvatila je da je zaspala na času geografije, bila je i suviše umorna. -Uh, bio je to samo loš san - pomislila je - kakvo olakšanje. I taman kada je trebala da izađe pred kartu, zvonilo je za kraj časa.

S

 Na malom odmoru Anja je flertovala sa nekim dečkom. -Uhh, još jedan čas pa ću kući, šta to Anja radi? -Pričala je A. u sebi. -Anja ponašaš se i previše nafurano. -Ha, nisam ja kriva što tebi niko ne prilazi, sviđa mi se tvoja majica hajde da se menjamo. -Hajde. Sledeći čaš bio joj je istorija, dobila je dvojku i poludela. -Hej! Koja je ona što sedi tamo na klupi sama, a? -Ne znam prvi put je vidim. Mada je zgodna i nema loše noge. Anđela je posle casa izasla ispred skole jer je osećala mučninu, sedela je na klupici ispred sale za fizičko sama. Dok su je Stefan i Rastko posmatrali kao krvoželjni vampiri malo dete. Oni su bili školski grubijani i siledzije. Kad kazem ”siledzije” mislim bukvalno. Koju god devojku da su primetili ne bi je ispuštali iz vida sve dok jadnica ne pristane da provede noć sa njima. Priča se da su silovali desetak njih ali nijedna od devojaka koje pominju ih nikad nije prijavila direktoru ili PP službi, ili čak svojim roditeljima. Možda zato što su bili sinovi jednih od najmoćnijih ljudi u Srbiji. A Anđela je bila sledeća žrtva. -Ej štreberu dođi ovamo! -Reci Stefane. Drhtao je jadan dečko kojeg je Stefan poslao. -Vidiš onu tamo. Hoću da saznaš ama baš sve saznaš o njoj u roku od 3 dana. Jasno? Zarežao je Stefan -Da, da jasno. -Idi sad klinjo. Taj dečko pratio je Anđelu 24 časa dnevno. Sve dok nije prošlo ta tri dana i dok nije dao sve podatke, gde se kreće, gde uči, ko joj je najbolji drug i drugarica, koliko ih je u porodici, šta jede za ručak, gde izlazi. Stefan je dočekao to sa oduševljenjem. -Slušaj plan Rastko… Bilo je kraj i tog školskog dana, Anđela je sva bila nešto pogubljena pa je sela na klupu da pokupi i sredi sve knjige u torbi i da u sebi napsuje profesora istorije što joj je dao dvojku a zaslužila je najmanje četvorku na odgovaranju. -Hej Anđela. Prišao joj je Stefan -Mmm, jel se znamo od nekud? Upitala ga je. -Ne, ali upoznaćemo se. Ja sam Stefan sa časa hemije. Sećaš se? -Da, da sećam te se! Stefan je seo do nje i stavio joj je ruku na koleno. - Slušaj A. ti se meni već duže vreme jako mnogo sviđaš. Pa šta kažeš imam li šanse kod tebe? Nasmejao se pomalo luckasto. Prvo je htela da mu pljesne šamarčinu što joj dodiruje koleno a onda se setila da ipak mogla s njim da dokaže Anji da i njoj prilaze. - Ovaj, pa, ja, možeš imati šansu kod mene.. -Jes, ovaj(khm) hoćeš da te povezem do kuće? -Ne, ne moja mama treba doći po mene. U tom trenutku stigla joj je poruka da njena mama ima dvočasovni sastanak i da neće uspeti da dođe. -Uhh, da mogao bi da me povezeš. -Okej hajde onda. Stefan je ustao i krenuo a Anđela je išla za njim. Došli su do nekog starog kamioneta. -Upadaj mače. Anđeli je to bilo laskavo. Kada je sela u kamijonet osetila je kako joj nosdrve rozava miris čarapa posle ragbi utakmice. Došlo joj je da povrati. Krenuli su. Stefan je vozio sasvim normalno a onda je negde 10 metara pred njenu ulicu zaključao sva vrata i ubrzao. -Ah promašićeš moju ulicu. I zasto tako letis po putu? Uplasila se. -Veceras ne ides kuci mače. Rekao je i stavio joj ruku na koleno pretiskajuci je. -Hocu da izadjem smesta! U jednom trenutku nasli su se izmedju nekih livada, auto se zaustavio. -Sada cemo se igrati drugacije Anđela Hafner sa časa hemije. Rekao je to dubokim, zastrasujucim glasom. Anđela se uspanicila i pocela da drma kvaku vrata. On je krenuo polako da preskace volan i seo je na njeno mesto. Svoju desnu ruku stavio je na njenu desnu butinu i počeo da je ljubi povratu. Dok se ona otimala. Zatim je krenuo da joj raskopčava košulju. U jednom trenutku Anđela se omela, povela je želja da bude nečija, povela je želja za muškarcem, počela je da gubi kontrolu. Zatim se uzivela. Sela mu je u krilo, skinula košuljicu a zatim majicu i gurnula ih u torbu. Nasmejala mu se i počela da se uvija oko njega kao one plesaičice iz klubova. Dok je on uživao u njenim amaterskim ali tako ipak iskusnim pokretima tela, ona je krišom pritisnula dugme i otvorila vrata. Zatim da bi uotpunila igru vezala mu je povez preko ociju. Posto nije nista mogao da vidi obukla se, uzela ranac otvorila vrata i pala. Stefan je shatio šta se dešava skinuo povez i krenuo da trči za njom. Sustigao ju je i oborio na zemlju. Anđela je počela da vristi. -Niko te nečuje glupačo! Opipala je kamen i udarila ga svom jačinom u glavu. Bil je pao na put. Otrgla se i nastavila da trči. Trčala je izbezumljena, uplašena 2 kilometara ne stajuci. Kada se nasla ispred kuce samo je uletela u kupatilo. DObro je, zavrsilo se shavtila je. Noge i listovi su je boleli, nije ih osećala. Samo se navalila na vrata i pocela da place. Nije znala gde je, sta je, sve ju je bolelo. Ustala je i izvadila oštrač iz fijoke. Skinula je majicu i ostala samo u brusu. Imala je beli čipkasti brus na kojem je izmedju grudi bilo malo slovo A taj brus poklonila joj je baka 2 meseca pre nego sto je umrla. Uzela je oštrač i iznad pupka napravila rez dugačak od prilike 10 do 15 cm. Sečenje pusta endorfine, endorfini oslobađaju bol. Krv je lila na sve strane ali ona nije osećala bol. Nije osećala više nista. -A. jesi li ti unutra? -Da, jesam. -Hajde izadji mama treba da se kupa sutra ide ranije na posao. -Evo za minut. Prebacila je oštrač u levu ruku i krenula da iseče venu na desnoj. -Anđela izlazi napolje. -Evo idem. Ispustila je oštrač na pod. Krvi je bilo svuda. Pokupila je sve tolet papirom a ranu na stomaku uvila peškirom. Izašla je i otišla u sobu. Klajv je bio na treningu. Nekako je zaustavila krvarenje i obukla drugu majicu. Legla je i domah se uspavala.

N

Comments (0)

Ljudi govore kako ne žele da završe u paklu ali niko od njih ne kapira da već žive u jednom. Već odavno su zaboravili na opraštanje, niko više nije grešnik ovde. Oni uzalud traže savršentstvo ali šta ja imam da se mešam u tuđa posla. Ja sam ipak za njih samo 16-godišnjakinja u pubertetu. Je li tako Džeki? Anđela je ustala sa trave i pomazila svog prelepog zlatnog retrivera. Psi su najbolji prijatelji čoveka. -Uzalud tebi pričam, ti me ne razumeš.. Kao ni svi ostali. Stvarno bih trebala da nađem neko zanimanje no što sedim ovde i pričam sa… sama sa sobom. Uzdahnula je i krenula kući. Anđela živi u Srbiji, njeni roditelji Natalija i Majk su razvedeni. Živi sa majkom i starijim bratom Klajvom dok je njihov otac u Americi. Chicago. Oduvek je želeo da ima dete koje nosi Američko ime. Za njega su zvezde i crveno bele pruge vrendije od Rodijum-a. To je razlog zasto njihov brak nije opstao. On je navodno previse putovao zbog posla dok je zapravo varao sa svakom drugom ženom koja je imala haljinu sa velikim dekolteom. Dok se Anđela vracala kuci prolazila je pored svoje skole. Srednja skola „D.A.Z.A.” - Doktorska akademija za amatere, tamo su u ovo vreme obično visili mlađi klinci iz moje škole a onda nešto kasnije dolaze oni stariji što pouše i piju. Svi u školi su preko veze ubačeni, uključujući i mene. Moj otac je davao mnogo novca da bih upala u jednu od najboljih srednjih škola u Srbiji. Među njima bio je takođe i Mihajlo. Da uvek postoji -on- u svakoj priči. Uvek je mirisao kao zora posle kiše, imao je prelepe plave oči i najmekšu kosu od svih momaka koje poznajem, a nije ih bilo mnogo. Ali tu se mastarija zavrsava. Ima devojku. Mada to i nije bila velika stvar sve dok nisam saznala ko mu je devojka. Anja Ranđelović ! Moja Anja. Znamo se od malena i na žalost ja tu ne mogu ništa.

Čula su se ulazna vrata. -Anči, draga jesi li to ti? Uzviknula sam - Daa! Moj život je daleko od savršenog. Moja mama radi za minimalac, živimo u malom stanu i što je najgore delim sobu sa bratom. Naš odnos je normalan, ali i meni i njemu je potrebna privatnost. Na žalost moja mama ne razume ona još uvek misli da smo deca. -Hej Anđela šta je bilo sa onim Milanom? Uh kako me nervira moj brat, uvek me pita istu stvar zato što zna da nikada neću preduzeti ništa da ga osovjim. A i on nikada ne bi izlazio sa nekim kao što sam ja. -Misliš Mihajlom. -Da, šta god. I? Prevrnula sam oči pokušavajući da zanemarim s kim delim sobu. Uzela sam telefon i počela da pišem poruku Anji dok se Klajv nije uzbio uz mene i počeo da zapitkuje da li je to Mihajlo, kao malo dete. - Skloni se s mog kreveta!!!Mamaaa !! Počeli smo da se tučemo jastucima, sve sa polica je popadalo a moja kosa bila je zakačena za njegovu protezu. U tom trenutku moja mama je ušla. -Natalija!! Povikala sam, a Klajv se naravno odmah pokušao izvući na onaj najstariji način. -Prva je počela ! -Deco hoćete li ikada prestati da se svađate? - Da, kada dobijemo odvojene sobe.

M

Jutro je bilo mrčano kada je Anđela ustala. Pogledala je bratov krevet, bio je prazan. Na satu je pisalo 16:08 p.m. Za nju je vikendima to bilo rano.Prevrnula se u krevetu tri puta, a onda ustala i otišla do kupatila. To veče otišla je kod Anje. Dok je ona bila za to da ostanu kod kuće, gledaju filmove i naruče picu, Anja je kao i uvek bila za to da izađu. -Možemo da izađemo samo na kratko. Vratićemo se da odgledamo film. -Ali meni se ne izlazi. Više bih volela da ostanemo kod kuće. - Molim te, Anđela. Mihajlo će biti tamo. Kada je to čula, Anđela se sledila, tada još više nije htela da ide. -Molim te, Anči. Anja je složila tužnu facu. -Dobro! Ali samo na kratko. -Jes, jes, jes! Najbolja si! Idemo. -Ahh. Nakon pola sata sređivanja Bridzit i Anja su otišle. Ona je na sebi imala kratku, tamnu, teksas suknjicu i belu majicu. Kosu je zavezala u visoki, konjski rep. An]ela je na sebi imala šorts i crnu majicu sa britanskom zastavom, koja je imala otvorena leđa. Kosu je zavezala u punđu. Nakon 10 minuta pešačenja bile su u školskom dvorištu srednje škole D.A.Z.A. Školsko dvorište je bilo puno. Izgledalo je kao da neko pravi žurku. A taj neko je bio Mihajlo. Došao je do Anje i Anđele, i pozdravio se sa njom, a Anđeli rekao samo ‘ćao’. Anja je nakon pola sata otišla sa ne poznatim momcima a Anđela i Mihajlo ostali su sami. -Kako možeš da budeš sa njom? Sigurno je te prevarila. -Ne znam, sve je počelo čudno i ne mogu da vidim kraj. Sa njom ne mogu da pričam normalno, uglavnom nikada i ne pričamo. Kao da je ona moj partner za ljubljenje a ne devojka sa kojom sam skoro 7 meseci. Anđela je spustila glavu i blago se nasmejala. Mihajlu je prišla neka ekipa i odvukla ga do stadiona. Nije se ni okrenuo. Stajala je pored ulaznih vrata, njena nesigurnost se videla sa velike daljine, njen stav, njeno držanje ruku, premeštanje sa jedne noge na drugu i sve u krug. Pored nje je došla ekipa momaka sa dve devojke, jedan od njih joj je namignuo kada se okrenula. Anđela ga je pogledala i stavila ruke na kukove. -Ne razumem. Je l' mi daješ znak da želiš da ti iskopam to oko ili ti se samo sviđam? Dečko ju je pogledao čudno i rekao svojim drugovima da ide iza škole. Verovatno da zapali dim jer je uzeo upaljač od devojke do njega. Izdržala je čitavih sat vremena, a onda otišla do Anje i rekla joj da ide kući, a ona kako hoće. -Izvini, moram da idem. -Ne, ostani još. Dečko s kojim je bila privukao je Anju k’ sebi, ali se ona izmigoljila i rekla mu da mora da ide. Kada su otisle kuci Anja je rekla kako su mogle jos da ostanu. -Nemoj da si takva. Gledaćemo film koji smo dugo čekale da izađe ”Remember me.” -Okej kako god. Šta misliš o tome da naručim picu? - Naravno. -Sa čime ćeš? - Može sa sirom. Reci da stave i malo kečapa. -Sve za tebe! - Mhm. -Nemoj ti meni mhm. -Dobro veče jednu picu sa sirom i kečapom... Adresa je.... - Dok je Anđela naručivala Lola je ubacivala CD u player. - Čekaćemo picu ili ćemo odmah početi da gledamo film? - Možemo odmah, ako ti odgovara. -Okej.Nakon 10 minuta čulo se zvono. -Ja ću. -oglasila se Anja. -Okej. -Ćao. -Ćao. -Koliko smo dužne? - Pica je 8$. Izvoli. -Hvala, ponovo zovite Max piceriju. -Stopostotno. Znaš mogao bi da mi daš svoj broj, tako ne bih morala da zovem piceriju i imali bismo razlog više da izađemo. -Anja da nisi zaboravila da ti već imaš dečka? Izvini, da li ti je platila ili je bila prezauzeta flertovanjem? -Haha, platila je. -Okej. -Ovaj, ja sam Nikola. -Anđela. -Okej vidimo se Anđela. -Opa, šta to bi? Vidiš da bi bilo neke koristi da sam uzela broj. I onako je zagrizao. -Da, da. Sve kako da ne. Hajde da jedemo više tu picu. -Haha, hajde.

K

Comments (0)