Pod naponom

Bilo je negde oko pola 2 kada je Anđela došla kući. -Anđela dušo jesi li to ti? - Ja, mama! - uzviknula je - Zašto ovako kasno dolaziš kući, znaš da sutra moraš u školu jesi li sve završila domaći? -Sve mama- rekla je i otišla u sobu. Ušla je polako da ne bi probudila brata. Te noći uopšte nije mogla da zaspi. Bila je i suviše nervozna da bi mogla da sklopi oči i utone u dubok san. Svanuo je novi dan, Anđela se umila i istuširala, navukla crne pocepane framerke, crnu majicu sa crvenim printom znaka PEACE i starke. Uzela je torbu i krenula u školu. Na ivici nije bilo nikog. Kao da je ona bila jedino ljudsko biće na ovoj planeti. Bilo joj je čudno ali je ipak nastavila dalje. Dok je prelazila ulicu neka žuta kola poput onih koje voze taksisti naletela su na nju. Na svu sreću ništa joj nije bilo. Međutim, lik koji je bio u kolima bio joj je jako poznat. -Mihajlo! -pomislila je- Ali šta to on radi sa tom devojkom. Oh, ma nije moguće pa to je Tina! O Bože, poljubio ju je. Šta li će Anja reći na ovo! Potrčala je da bi što pre rekla Anji šta je upravo videla. Kada je napokon ušla u učionicu videla je Anju kako stoji okrenutim leđima. Prišla joj je, uhvatila za ruku i rekla -Anja nećeš verovati šta sam videla! -Makni se od mene -iztrgnula je ruku - Kako možeš da mi se obratiš nakon onog što si učinila? -A šta to Anja? - Da sada se još i ne sećaš, videla sam te u kolima sa Mihajlom. Ljubila si ga, da li ti je sada jasno? -Ali to nisam bila ja, Anja moraš da mi veruješ, bar ti! Rekla je Anđela uplašeno i zbunjeno. -Ne, ne mogu da ti verujem, jesam, ali vidim da sam pogrešila. -Ali, Anja! - Umukni, i od sada drži se podalje od mene, ja i ti smo završile! -Viknula je Anja i istrčala iz učionice. Anđela je ostala sama. Osetila je kako je nešto bode. Bela svetlos joj se prikazala pred očima. Shvatila je da je zaspala na času geografije, bila je i suviše umorna. -Uh, bio je to samo loš san - pomislila je - kakvo olakšanje. I taman kada je trebala da izađe pred kartu, zvonilo je za kraj časa.

S

 Na malom odmoru Anja je flertovala sa nekim dečkom. -Uhh, još jedan čas pa ću kući, šta to Anja radi? -Pričala je A. u sebi. -Anja ponašaš se i previše nafurano. -Ha, nisam ja kriva što tebi niko ne prilazi, sviđa mi se tvoja majica hajde da se menjamo. -Hajde. Sledeći čaš bio joj je istorija, dobila je dvojku i poludela. -Hej! Koja je ona što sedi tamo na klupi sama, a? -Ne znam prvi put je vidim. Mada je zgodna i nema loše noge. Anđela je posle casa izasla ispred skole jer je osećala mučninu, sedela je na klupici ispred sale za fizičko sama. Dok su je Stefan i Rastko posmatrali kao krvoželjni vampiri malo dete. Oni su bili školski grubijani i siledzije. Kad kazem ”siledzije” mislim bukvalno. Koju god devojku da su primetili ne bi je ispuštali iz vida sve dok jadnica ne pristane da provede noć sa njima. Priča se da su silovali desetak njih ali nijedna od devojaka koje pominju ih nikad nije prijavila direktoru ili PP službi, ili čak svojim roditeljima. Možda zato što su bili sinovi jednih od najmoćnijih ljudi u Srbiji. A Anđela je bila sledeća žrtva. -Ej štreberu dođi ovamo! -Reci Stefane. Drhtao je jadan dečko kojeg je Stefan poslao. -Vidiš onu tamo. Hoću da saznaš ama baš sve saznaš o njoj u roku od 3 dana. Jasno? Zarežao je Stefan -Da, da jasno. -Idi sad klinjo. Taj dečko pratio je Anđelu 24 časa dnevno. Sve dok nije prošlo ta tri dana i dok nije dao sve podatke, gde se kreće, gde uči, ko joj je najbolji drug i drugarica, koliko ih je u porodici, šta jede za ručak, gde izlazi. Stefan je dočekao to sa oduševljenjem. -Slušaj plan Rastko… Bilo je kraj i tog školskog dana, Anđela je sva bila nešto pogubljena pa je sela na klupu da pokupi i sredi sve knjige u torbi i da u sebi napsuje profesora istorije što joj je dao dvojku a zaslužila je najmanje četvorku na odgovaranju. -Hej Anđela. Prišao joj je Stefan -Mmm, jel se znamo od nekud? Upitala ga je. -Ne, ali upoznaćemo se. Ja sam Stefan sa časa hemije. Sećaš se? -Da, da sećam te se! Stefan je seo do nje i stavio joj je ruku na koleno. - Slušaj A. ti se meni već duže vreme jako mnogo sviđaš. Pa šta kažeš imam li šanse kod tebe? Nasmejao se pomalo luckasto. Prvo je htela da mu pljesne šamarčinu što joj dodiruje koleno a onda se setila da ipak mogla s njim da dokaže Anji da i njoj prilaze. - Ovaj, pa, ja, možeš imati šansu kod mene.. -Jes, ovaj(khm) hoćeš da te povezem do kuće? -Ne, ne moja mama treba doći po mene. U tom trenutku stigla joj je poruka da njena mama ima dvočasovni sastanak i da neće uspeti da dođe. -Uhh, da mogao bi da me povezeš. -Okej hajde onda. Stefan je ustao i krenuo a Anđela je išla za njim. Došli su do nekog starog kamioneta. -Upadaj mače. Anđeli je to bilo laskavo. Kada je sela u kamijonet osetila je kako joj nosdrve rozava miris čarapa posle ragbi utakmice. Došlo joj je da povrati. Krenuli su. Stefan je vozio sasvim normalno a onda je negde 10 metara pred njenu ulicu zaključao sva vrata i ubrzao. -Ah promašićeš moju ulicu. I zasto tako letis po putu? Uplasila se. -Veceras ne ides kuci mače. Rekao je i stavio joj ruku na koleno pretiskajuci je. -Hocu da izadjem smesta! U jednom trenutku nasli su se izmedju nekih livada, auto se zaustavio. -Sada cemo se igrati drugacije Anđela Hafner sa časa hemije. Rekao je to dubokim, zastrasujucim glasom. Anđela se uspanicila i pocela da drma kvaku vrata. On je krenuo polako da preskace volan i seo je na njeno mesto. Svoju desnu ruku stavio je na njenu desnu butinu i počeo da je ljubi povratu. Dok se ona otimala. Zatim je krenuo da joj raskopčava košulju. U jednom trenutku Anđela se omela, povela je želja da bude nečija, povela je želja za muškarcem, počela je da gubi kontrolu. Zatim se uzivela. Sela mu je u krilo, skinula košuljicu a zatim majicu i gurnula ih u torbu. Nasmejala mu se i počela da se uvija oko njega kao one plesaičice iz klubova. Dok je on uživao u njenim amaterskim ali tako ipak iskusnim pokretima tela, ona je krišom pritisnula dugme i otvorila vrata. Zatim da bi uotpunila igru vezala mu je povez preko ociju. Posto nije nista mogao da vidi obukla se, uzela ranac otvorila vrata i pala. Stefan je shatio šta se dešava skinuo povez i krenuo da trči za njom. Sustigao ju je i oborio na zemlju. Anđela je počela da vristi. -Niko te nečuje glupačo! Opipala je kamen i udarila ga svom jačinom u glavu. Bil je pao na put. Otrgla se i nastavila da trči. Trčala je izbezumljena, uplašena 2 kilometara ne stajuci. Kada se nasla ispred kuce samo je uletela u kupatilo. DObro je, zavrsilo se shavtila je. Noge i listovi su je boleli, nije ih osećala. Samo se navalila na vrata i pocela da place. Nije znala gde je, sta je, sve ju je bolelo. Ustala je i izvadila oštrač iz fijoke. Skinula je majicu i ostala samo u brusu. Imala je beli čipkasti brus na kojem je izmedju grudi bilo malo slovo A taj brus poklonila joj je baka 2 meseca pre nego sto je umrla. Uzela je oštrač i iznad pupka napravila rez dugačak od prilike 10 do 15 cm. Sečenje pusta endorfine, endorfini oslobađaju bol. Krv je lila na sve strane ali ona nije osećala bol. Nije osećala više nista. -A. jesi li ti unutra? -Da, jesam. -Hajde izadji mama treba da se kupa sutra ide ranije na posao. -Evo za minut. Prebacila je oštrač u levu ruku i krenula da iseče venu na desnoj. -Anđela izlazi napolje. -Evo idem. Ispustila je oštrač na pod. Krvi je bilo svuda. Pokupila je sve tolet papirom a ranu na stomaku uvila peškirom. Izašla je i otišla u sobu. Klajv je bio na treningu. Nekako je zaustavila krvarenje i obukla drugu majicu. Legla je i domah se uspavala.

N