Pod naponom

Mučnina u stomaku se pogoršavala. -Ja sam uništena. Mislila je hodajući ka kupatilu, ali ono što nije znala jeste da gore još uvek sledi. Krije se u njenoj senci, polako je ubija iznutra, izvlači joj dušu i lomi je najbolnije i najsporije. Ogledalo nikada nije izgledalo ružnije ili je to bio njen imaginaran lik. Podigla je nezno majicu, beo peskir oko njenog stomaka vec je postao skoro skroz crven. Brisala je suze dok je svlacila sve sa sebe. Tisina je bila i previse glasna. Sta ako neko primeti? Osuđivaće me samo pogledima. Ne zelim ni da zaislim kakve sve reci bih morala da trpim. Usla je u kadu, pustila vrelu vodu ali se brzo sklonila. Rana ju je i previse bolela ali je shvatila da je na trenutak zaboravila na sve i fokusirala se na ranu. Promenila je vodu na veoma hladnu i stala ispod tuš. Suze su se stopile sa vodom.

U drugom delu kuce Anđelina majka je sedela na sofi u dnevnoj sobi koja je bila puna dimom. Izgleda da je nesto ostalo previse dugo u rerni. Natalija je u levoj ruci drzala solju kafe, na stolu su se nalazile vise od petnaestak ispusenih cigareta, a u njenoj desnoj ruci, gde su njene oči bile usmerene celih 3 sata, držala je krvavi oštrać koji je pronašla jutros na krvavom podu. Nije želela da odmah diže paniku već je sakrila oštrač u fioci ispod televizora, uzela pismo sa stola i otišla do njihove sobe. Anđela je izasla u plavom, muškom mantilu i srela svoju majku na hodniku. -Dobro jutro dušo. -Jutro mama. Uzvratila joj je, slatkim osmehom i nastavila da hoda. -Hej Anđela stigla ti je pozivnica od neke devojke, stavila sam je na tvoj krevet. -Uredu pogledaću. Posla je ali ju je Natalija opet zaustavila. -I, jos jedno čudno pitanje. Zastala je -Da li mogu da pogledam tvoj ruke? U trenutku, Anđeli je srce stalo. Polako je podvila rukave pokusavajuci da se seti da li ima nesto na njima. Ničega nije bilo. Uzdahnula je. „Nedelja 22h kod Belog Vrta. Violeta.”Nisam sigurna da li želim da izađem nakon onog juče. Zazvonio joj je telefon. -Da? Čulo se vrištanje sa druge strane telefona. Bila je to Anja. -I? -Ne znam ne ide mi se. Uzdahnula je. -Hajde Anči molim te! Umreću od dosade bez tebe. Anđeli se srce malo slomilo. Znala je da je to laž, Anja je želi tamo samo da bi joj nabijala na nos sve momke koji će joj prići, ali ipak.. -Dobro ići ću. -Vidimo se u nedelju? -Da naravno. Ideš danas u školu? -Ne, idem do soppinga. Da li ćes kupiti nesto novo za nedelju? Nije znala sta da joj kaze zato je slagala. -Vec imam. Videces. Vidimo se. Naravno da nemam sta da obucem, gde mi je bila pamet? Ispascu luzerka ako se pojavim u starim stvarima. Pogledala je na sat bilo je vreme da krene ali ona se jos uvek nije sredila, zato je brzo uzela farmerice, crnu majicu i ranac i krenula. -Mama kasnim požuri. -Izvini Anđela ali ne mogu da te vozim danas, moram da odem po Klajva, moraćeš pešice. Iznenađuje me to kako može da me ostavi na cedilu tek tako a onda da se žali na izostanke. Obula sam patike i polako krenula pešice. Uopšte mi se nije žurilo i onako sam već upisana mogla bih da izbegnem taj jedan čas. Ali nije, otišla je do škole. Ne zbog toga što nije želela da odsustvuje već zato što je ispred tržnog centra spazila Bila i još dvojicu. Jedan od njih je bio Aleksandar, streber iz 1-2 a drugi dečko, pa njegovo imen isam znala ali je stalno bio sa Stefanom. Izgledalo je kao da se spremaju da prebiju Aleksandra. Ali nisam želela da se mešam, pogotovo zbog onog juče.

-Dobar dan, izvinite što kasnim.. Da li m.. prekinuo ju je. -Uđite Anđelija Hafner. -Anđela! Promrmljala je i sela na svoje mesto. Klupa do nje bila je prazna, tu je sedela Anja. Ali ona danas neće doći. Uzela sam knjigu iz biologije, nisam zelela da slusam jer ovu lekciju smo presli mnogo puta u osnovnoj. Navalila sam se na ranac i zatvorila oci. Izgrebana i unistena klupa zakacila mi je ranu na stomaku, uspravila sam se i pocela tesko da disem. Drug ispred mene, kog prvi put vidim okrenuo se i pitamo jesam li dobro. -Jesam, samo.. Boli me stomak od testenine koju sam jutros pojela. Ispalo je da je pokvarena. Nasmejala sam se kiselo. Uhvatio me je zaruku, slatko se nasmejao a onda okrenuo. Nisam bila sigurna sta mu je to znacilo ali nije me ni zanimalo. Zvonilo je. Osećala sam uzasnu bol pa sam krenula kuci. -Hej, gde ces? Okrenula sam se .. -Um, kuci?! -Pa mislio sam.. Ja sam Danilo inače. -Mislio si..? Anđela. Pruzila je ruku. -Znam ko si, mislio sam da posle skole odemo na piće. -Znaš me? -Da, već celu godinu idemo zajedno. -Um, ovaj, ne mogu danas. -Da, stomak. Dobro.  Sklonio je pogled s nje. Bio je razočaran. Krenula je ali zastala i rekla mu -Sta kazes sutra? -Uvek se vrate, haha vazi. Nasmejala se i otisla.

Kada je stigla kuci osećala se bezbedno. Nikoga nije bilo a na stocicu se nalazila poruka „Otisli smo kod tetke Neli. Vecera je u rerni. Mama.” Ostavila je poruku i otisla do njene sobe. -Sta imamo ovde? Pocela je da pretura po ormanu ali sve je bilo previse staromodno i puno boja. To nije bio njen stil. Ona je volela tamne boje i jednostavnu odecu. Kada je iz ormana izvadila sve stvari ostala je jos jedna kutija. Bridzit ju je uzela, bila je veoma laka kao da je prazna. Zalepljena selotejpom sa svih strana i prekrivena prasinom. Uzela je makaze i isekla tako da je opet moze zalepiti. Iz kutije izvukla je crnu haljinu sa rukavima kakve ima Pepeljuga na balu i crnim dijamantima na korsetu. Od struka na dole padala je kao venčanica. Ustala je i obukla. Ispod haljine nalazio se nastavak korseta. Bila je to savrsena, sexy haljinica za zurku. Sa police je uzela makaze i skinula rukave i donji deo. Bilo je skoro savrseno. Jos samo koji detalj. Otisla je do svoje sobe i iz fijoke uzela lanac koji je prikacila da pada na haljinici. Vratila se u Sisinoj sobi. -Savrsenstvo. Jos samo da pronađem savrsene cipele i.. Nije mogla da se seti sta joj nedostaje. Dok je sedela i klackala se na stolici iza nje je gurla stočić na kojem se nalazila kutijica. Stočić se izvrnuo i kutija otvorila. Bridzit se okrenula, uzela kutijicu u njoj se nalazila crna mindjus sa dijamantima. Legla je na pod i gurnula ruku ispod kreveta. -Nasla sam je. Prelepe su. Ostatak dana provela je u krevetu slusajuci muziku i razmisljajuci o cipelama koje ce nositi. Okrenula se na stomak ali je rana pocela da se otvara. Osetila je. -Ahh, taj uzasan bol! Nisam smela to da uraidm. Vratila se u prethodnom polozaju. Kada joj je stigla poruka. Bio je nepoznat broj. -Znas ko je? -Stiv? - Tacno. Okrenula se na stranu i uspavala. Bio je to najduzi san koji je do tada imala. -Mama, koji je dan? -Subota. Provirila je kroz otvorena vrata. -A koliko je sati? -Četiri. Učinilo joj se kao da je prespavala celu subotu. Pogledala je telefon. Stigla joj je poruka od Stiva. 15:30 u centar. Ustala je, navukla farmerice i majicu na guns’n’roses, očešljala se i stavila maskaru. -Sta ima da se jede? -Uzmi sta hoces. -Usla je u kuhinju, na hleb namazala krem i stavila u toster. Za 2 minuta dorucak joj je bio gotov. -Idem do centra! Zatvorila je vrata i krenula. Ispred ”Bone” trznog centra stajao je Stiv. Mahnula mu je i potrčala. Seli su u jednom od mnogih kafica. Bilo je veoma nezgodno. Nisu imali o čemu da pričaju. Ona je pila Sprite dok je njegovo omiljeno piće bilo kafa. Bridzit se dosetila -Da li si pozvan kod Violet sutrA? - Ko je VioletA? Uzeo je kafu. -Nema veze. Onda je devojka koja sutra pravi zurku. -Ne idem na zure. -Ni ja ali izgleda da cu veceras napraviti izuzetak. -Pa lepo se provedi. Zazvonio mu je telefon. Njegov razgovor nije trajao vise od 20 sekundi kada je rekao da mora da ide -Zasto? -Nesto je iskrslo. Bacio jen ovac na sto i otisao. Ostala je sama, dovrsila sprite i posla natrag kuci. Na putu je srela Lolu i Nika kako se drze za ruke. Bili su nasmejani. Mrzela je to sto nije njen. Sto nikada nece biti. Nije zelela da je vide pa je krenula drugim putem.

Kada je stigla kuci Klajv je bio u njihovoj sobi na krevetu. -Gde si bila? -Do trznog centra. Izlagala je. -Da pratis Nika? -Ne nerviraj me. -Zasto? To mi je hobi. -Samo ću da ti kažem, nađi život. -Sta god. -Odoh da spavam sutra imam žurku. Nakon nekoliko sati probudila sam se. Bilo je jedan ujutru. Pokusala je da se uspava ali nije mogla. Bila je odmorna. -Fuck! Promrmljala je i izvukla se iz kreveta. Otisla je do kupatila. Tamo e njena majka drzala antibiotike za spavanje, za glavu, mučninu i za bolove. Budući da nije znala koji je za šta uzela je od svake kutije po 3 kapsule. Sedela je 15 minuta u dnevnoj sobi i dalje buda i odmorna. Sa stola je uzela ručni sat i pogledala bilo je pola dva. Spustila je sat i legla na kauč. Oči su joj se zatvorile i ništa više nije bilo bitno. -Bridzit, Bridzit! Probudi se. Sisi ju je drmala već 15 minuta, ali jedino što je Bridzit radila jeste balavila po jastuku. -Bridzit! Viknula je. -A,molim? Naglo je ustala ne znavši gde se nalazi. -7 je sati, za 3 sata ideš na žurku. -Ah,da Ustala je i odmah otišla do kupatila. Skinula je sve stvari sa sebe, zavezala kosu u punđu i ušla u kadu. Nakon brzog tuširanja koje je trajalo desetak minuta počela je da se šminka. Još uvek je bila u mantilu. Iz njene fijoke ispod ogledala izvadila je neseser sa šminkom. Naprskala je lice tečnim puderom u bočici i razmazala ga da da se lepo uklopi uz ten njene kože koji je bio beo kao papir a onda malo stavila kameni puder na obrazima. Namazala jarko crveni karmin a onda preko njega puder da bi se duze zadržao. Krejonom je povukla liniju na gornjoj strani oka isto tako je uradila sa druge strane. Stavila je maskaru i malo podebljala obrve. Pustila je kosu i peglala narednih sat vremena. Kada je to zavrsila njena kosa je bila razdvojena na dve strane. Rukom ju je prebacila na jednu stranu. Izgledala je savrseno. -Mama, gde je Klajv? Viknula je. Iz dnevne sobe Sisi joj je rekla -Kdo Smita zasto? -Pitam. Njena majka je bila u dnevnoj sobi tako da je ona imala sansu da se brzo obuce i krene. Jer nije zelela da njena majka sazna za ukradenu i izmenjenu haljinu iz njenog omrana. Obukla je mantil preko, stavila mindjuse, pogledala se i napućila. Krenula je. -Mama, otisla sam. Iz cipelarnika je izvukla crne, visoke, lakirane stikle i izasla. Nakon 5 minuta stigla je Lola. Njena plava kosa leprsala je u stilu njenog hoda. Na sebi je imala plavu haljinu sa sljokicama uz telo. Skoro da joj se videlo dupe ali ona se nije trudila da je spusti. Sa strane se vezivala na dva mesta tako da su joj bokovi i leđa bili skroz otvoreni. Bila je na veomavisokm stiklama, boje floroscentne pink i hodala je kao profesionalni super model. -Spremna? -Nego sta. Rekla je pre nego sto je taxi stigao. -Dolazi Nik? -Naravno. Kako najpopularniji decko u skoli ne bi dosao. -Imas pravo. Do Belog vrta molim. Rekla sam vozaču.

Ispred Belog vrta su se nalazili svi iz nase skole i jos neka ne poznata lica. Nisam znala sve ali bila sam spremna d aludujem. Bice ovo vece kada svi ljubimo u prolazu. Pogledala sam Lolu ali ona se već ljubila sa Nikom. Tako sam ga želela tog trenutka. Kako je samo držao oko struka i ljubio strastveno. -Ej Bridzit sta ima? Pogledao me je. Bio je savrsen iz svakog ugla. Njegovi misici su se slepili uz sivu majicu koju je nosio i njegovo dupe je izgledalo tako ekstra u tim farmericama. -Bridzit jesi li tu? -Um, ovaj da.. Idmeo. Pogledali su je čudno i krenuli za njom držeći se za ruke. Unutra je bila tolika gužva da ni igla ne bi mogla stati. Progurali smo se do šanka i uzeli piće. Ja i Lola smo uzele votku a Nik pivo. Cuo se mix Lady Gage i Rihanne. Okrenula sam se oko sebe, do mene je sedela devojka sa plavom kratkom kosom i šiškama. Bila je crkjinja i nosila je crni korset i pink šorc. Učinilo mi se kao da mi je namignula ali sam se okrenula na drugu stranu da potražim Lolu i Nika koji više nisi bili tu. Pomerila se na stranu i naručila tekilu kada je devojka pored nje priblizila i rekla -Isto. Ja sam Tifani inače. -bridzit. Spustila je pogled ka čaši koju je držala. -Da nazdravimo? -Čemu? Začudila se Bridzit. -Ovakvim žurkama. Bridzit se nasmejala i podgila času i nakon nekoliko sekundi obe su ispile do poslednje kapi. Tifani je pokazala sankeru da dosipe jos jednu, a nakon 3 tekile su bile skoro kao sestre. -Hajde da igramo. Tifani je povukla Bridzit. Spojile su se sa masom i pčele da igraju. Tela su im se zbližila. Tifani je rukom prošla kroz njenu kosu a zatim je uhvatila za ruku i povela do wc-a. U kupatilu su se nalazile puno devojaka ali one ih nisu primetile. Tifani je navalila Bridzit na zid, uhvatila je oko struka i počela da je ljubi. Bridzit je mislila da je to pogresno ali se prepustila i pocela da je hvata za grudi, preko leđa sve do butina. Devojke su prolazile, neke su ih pogledale a neke nisu obraćale pažnju. Bridzit se odmaknula i rekla joj -Izvini, ne mogu. Posla je ka izlazu, osvrnula se da je pogleda a onda nastavila da hoda. U njenim mislima prolazila joj je slika u kojoj su se ljubile. Nije želela da neko sazna. Posla je da potrazi Nika i Lolu. Nik je stajao u gomili sam. Gledao ju je krupnim, plavim očima kao da joj je pogledom govorio -Želim te. Prisla mu je i stavila ruku na srce. -već duže vreme osecam nesto prema tebi. Podigla se na prste i gledala ga u oči a onda poljubila. Nik ju je pogledao, blago se nasmejao, malo sagnuio, uhvatio ispod dupeta i podigao.

 M

Ljubili su se. Njegov jezik bio je na njenom, njene ruke u njegovoj kosi. Bilo je divno, ma divno, bilo je to ostvarenje njenih snova. Nije mislila na Lolu ni na bilo koga u prostoriji koji je gledao. Nik. Njegovo telo, njegov dah, njegova kosa. Mislila je -Bože zivim san. Nosio ju je i ljubio sve dok nisu ušli u neku potpuno mracnu sobu. Dok su se svlacili nisu razdvajali svoje usne. Nik se nasmejao a u tom trenutku setila se njegovog osmeha kad je sa Lolom. Htela je da prestane da ode ali nije mogla bilo je jace od nje. Ostao je samo u dzinsu. Nije mogla da odovji oči sa njegovih pločica. Uzivala je u svakom dodiru, pogledu, poljubcu. Bilo je savrseno.

(Ne dovršeno)

N

Ali sve sto je lepo kratko traje. Kada se sve zavrsilo A. je shvatila u kakvom problemu se uvalila. Brzo se trgla, navukla odecu i uznemireno izasla. Nije ni mislila o Mihajlu, mislila je samo o tome kako se se ovo okončati. U međuvremenu Anja je svugde trazila nju i Mihajla ali nije ni slutila gde su oni bili. A. je žurila ka izlazu, ali se setila da joj nedostaje jedna crna minđusa njene majke. Naglim trzajem se okrenula i pocela trčati ka onoj sobi. Bila je uplasena a suze su joj navirale na očima. Uletela je u sobu -Mihajlo zaboravila sam.. Zastala je, i u trenutku osetila kao da je neko probo nožem. Kraj Nika stajala je Lola i ispitivala ga sta radi bez odece sam u sobi. -Anđela sta ti radis ovde? Sta si to zaboravila? Sumnjicavo je zapitala Anja. -Ja ovaj.. -Spavala si sa Mihajlom zar ne? Anja je pocela da shvata. -Ja.. Stvarno nisam htela da se to desi. Kada je Anja to cula srce joj se zaledilo, osetila se bezvrednom i nasamarenom. Pocela je da vice sto je jace mogla. -Kako si mogla? Zar ti Anđela? Koliko sam ti samo verovala, ne želim da te vidim izlazi! Krenula je da je otera, ali je Mihajlo uhvatio za ruku. U medjuvremenu Anđela je sama izasla. -Pusti me kretenu. -Ali slusaj me.. -Nemam ja tebe sta da slusam sve je jasno, pusti mi ruku i gubi se i ti i ona likusa! Gubite se iz mog zivota zauvek! Anja je pokusala da se trgne ali je Mihajlo privukao i poceo da je ljubi, Anja se izmakla i opalila mu samar -Kako se usudjujes? Gadis mi se. -Ali stvar je u tome sto ovo nisam uradio svesno. -Ma je li a kako to? -Mislim da mi je stavila neke rastvorljive tablete u pice koje te kratkotrajno osamute i onda iskoristila priliku.

L

Comments (0)

Bilo je negde oko pola 2 kada je Anđela došla kući. -Anđela dušo jesi li to ti? - Ja, mama! - uzviknula je - Zašto ovako kasno dolaziš kući, znaš da sutra moraš u školu jesi li sve završila domaći? -Sve mama- rekla je i otišla u sobu. Ušla je polako da ne bi probudila brata. Te noći uopšte nije mogla da zaspi. Bila je i suviše nervozna da bi mogla da sklopi oči i utone u dubok san. Svanuo je novi dan, Anđela se umila i istuširala, navukla crne pocepane framerke, crnu majicu sa crvenim printom znaka PEACE i starke. Uzela je torbu i krenula u školu. Na ivici nije bilo nikog. Kao da je ona bila jedino ljudsko biće na ovoj planeti. Bilo joj je čudno ali je ipak nastavila dalje. Dok je prelazila ulicu neka žuta kola poput onih koje voze taksisti naletela su na nju. Na svu sreću ništa joj nije bilo. Međutim, lik koji je bio u kolima bio joj je jako poznat. -Mihajlo! -pomislila je- Ali šta to on radi sa tom devojkom. Oh, ma nije moguće pa to je Tina! O Bože, poljubio ju je. Šta li će Anja reći na ovo! Potrčala je da bi što pre rekla Anji šta je upravo videla. Kada je napokon ušla u učionicu videla je Anju kako stoji okrenutim leđima. Prišla joj je, uhvatila za ruku i rekla -Anja nećeš verovati šta sam videla! -Makni se od mene -iztrgnula je ruku - Kako možeš da mi se obratiš nakon onog što si učinila? -A šta to Anja? - Da sada se još i ne sećaš, videla sam te u kolima sa Mihajlom. Ljubila si ga, da li ti je sada jasno? -Ali to nisam bila ja, Anja moraš da mi veruješ, bar ti! Rekla je Anđela uplašeno i zbunjeno. -Ne, ne mogu da ti verujem, jesam, ali vidim da sam pogrešila. -Ali, Anja! - Umukni, i od sada drži se podalje od mene, ja i ti smo završile! -Viknula je Anja i istrčala iz učionice. Anđela je ostala sama. Osetila je kako je nešto bode. Bela svetlos joj se prikazala pred očima. Shvatila je da je zaspala na času geografije, bila je i suviše umorna. -Uh, bio je to samo loš san - pomislila je - kakvo olakšanje. I taman kada je trebala da izađe pred kartu, zvonilo je za kraj časa.

S

 Na malom odmoru Anja je flertovala sa nekim dečkom. -Uhh, još jedan čas pa ću kući, šta to Anja radi? -Pričala je A. u sebi. -Anja ponašaš se i previše nafurano. -Ha, nisam ja kriva što tebi niko ne prilazi, sviđa mi se tvoja majica hajde da se menjamo. -Hajde. Sledeći čaš bio joj je istorija, dobila je dvojku i poludela. -Hej! Koja je ona što sedi tamo na klupi sama, a? -Ne znam prvi put je vidim. Mada je zgodna i nema loše noge. Anđela je posle casa izasla ispred skole jer je osećala mučninu, sedela je na klupici ispred sale za fizičko sama. Dok su je Stefan i Rastko posmatrali kao krvoželjni vampiri malo dete. Oni su bili školski grubijani i siledzije. Kad kazem ”siledzije” mislim bukvalno. Koju god devojku da su primetili ne bi je ispuštali iz vida sve dok jadnica ne pristane da provede noć sa njima. Priča se da su silovali desetak njih ali nijedna od devojaka koje pominju ih nikad nije prijavila direktoru ili PP službi, ili čak svojim roditeljima. Možda zato što su bili sinovi jednih od najmoćnijih ljudi u Srbiji. A Anđela je bila sledeća žrtva. -Ej štreberu dođi ovamo! -Reci Stefane. Drhtao je jadan dečko kojeg je Stefan poslao. -Vidiš onu tamo. Hoću da saznaš ama baš sve saznaš o njoj u roku od 3 dana. Jasno? Zarežao je Stefan -Da, da jasno. -Idi sad klinjo. Taj dečko pratio je Anđelu 24 časa dnevno. Sve dok nije prošlo ta tri dana i dok nije dao sve podatke, gde se kreće, gde uči, ko joj je najbolji drug i drugarica, koliko ih je u porodici, šta jede za ručak, gde izlazi. Stefan je dočekao to sa oduševljenjem. -Slušaj plan Rastko… Bilo je kraj i tog školskog dana, Anđela je sva bila nešto pogubljena pa je sela na klupu da pokupi i sredi sve knjige u torbi i da u sebi napsuje profesora istorije što joj je dao dvojku a zaslužila je najmanje četvorku na odgovaranju. -Hej Anđela. Prišao joj je Stefan -Mmm, jel se znamo od nekud? Upitala ga je. -Ne, ali upoznaćemo se. Ja sam Stefan sa časa hemije. Sećaš se? -Da, da sećam te se! Stefan je seo do nje i stavio joj je ruku na koleno. - Slušaj A. ti se meni već duže vreme jako mnogo sviđaš. Pa šta kažeš imam li šanse kod tebe? Nasmejao se pomalo luckasto. Prvo je htela da mu pljesne šamarčinu što joj dodiruje koleno a onda se setila da ipak mogla s njim da dokaže Anji da i njoj prilaze. - Ovaj, pa, ja, možeš imati šansu kod mene.. -Jes, ovaj(khm) hoćeš da te povezem do kuće? -Ne, ne moja mama treba doći po mene. U tom trenutku stigla joj je poruka da njena mama ima dvočasovni sastanak i da neće uspeti da dođe. -Uhh, da mogao bi da me povezeš. -Okej hajde onda. Stefan je ustao i krenuo a Anđela je išla za njim. Došli su do nekog starog kamioneta. -Upadaj mače. Anđeli je to bilo laskavo. Kada je sela u kamijonet osetila je kako joj nosdrve rozava miris čarapa posle ragbi utakmice. Došlo joj je da povrati. Krenuli su. Stefan je vozio sasvim normalno a onda je negde 10 metara pred njenu ulicu zaključao sva vrata i ubrzao. -Ah promašićeš moju ulicu. I zasto tako letis po putu? Uplasila se. -Veceras ne ides kuci mače. Rekao je i stavio joj ruku na koleno pretiskajuci je. -Hocu da izadjem smesta! U jednom trenutku nasli su se izmedju nekih livada, auto se zaustavio. -Sada cemo se igrati drugacije Anđela Hafner sa časa hemije. Rekao je to dubokim, zastrasujucim glasom. Anđela se uspanicila i pocela da drma kvaku vrata. On je krenuo polako da preskace volan i seo je na njeno mesto. Svoju desnu ruku stavio je na njenu desnu butinu i počeo da je ljubi povratu. Dok se ona otimala. Zatim je krenuo da joj raskopčava košulju. U jednom trenutku Anđela se omela, povela je želja da bude nečija, povela je želja za muškarcem, počela je da gubi kontrolu. Zatim se uzivela. Sela mu je u krilo, skinula košuljicu a zatim majicu i gurnula ih u torbu. Nasmejala mu se i počela da se uvija oko njega kao one plesaičice iz klubova. Dok je on uživao u njenim amaterskim ali tako ipak iskusnim pokretima tela, ona je krišom pritisnula dugme i otvorila vrata. Zatim da bi uotpunila igru vezala mu je povez preko ociju. Posto nije nista mogao da vidi obukla se, uzela ranac otvorila vrata i pala. Stefan je shatio šta se dešava skinuo povez i krenuo da trči za njom. Sustigao ju je i oborio na zemlju. Anđela je počela da vristi. -Niko te nečuje glupačo! Opipala je kamen i udarila ga svom jačinom u glavu. Bil je pao na put. Otrgla se i nastavila da trči. Trčala je izbezumljena, uplašena 2 kilometara ne stajuci. Kada se nasla ispred kuce samo je uletela u kupatilo. DObro je, zavrsilo se shavtila je. Noge i listovi su je boleli, nije ih osećala. Samo se navalila na vrata i pocela da place. Nije znala gde je, sta je, sve ju je bolelo. Ustala je i izvadila oštrač iz fijoke. Skinula je majicu i ostala samo u brusu. Imala je beli čipkasti brus na kojem je izmedju grudi bilo malo slovo A taj brus poklonila joj je baka 2 meseca pre nego sto je umrla. Uzela je oštrač i iznad pupka napravila rez dugačak od prilike 10 do 15 cm. Sečenje pusta endorfine, endorfini oslobađaju bol. Krv je lila na sve strane ali ona nije osećala bol. Nije osećala više nista. -A. jesi li ti unutra? -Da, jesam. -Hajde izadji mama treba da se kupa sutra ide ranije na posao. -Evo za minut. Prebacila je oštrač u levu ruku i krenula da iseče venu na desnoj. -Anđela izlazi napolje. -Evo idem. Ispustila je oštrač na pod. Krvi je bilo svuda. Pokupila je sve tolet papirom a ranu na stomaku uvila peškirom. Izašla je i otišla u sobu. Klajv je bio na treningu. Nekako je zaustavila krvarenje i obukla drugu majicu. Legla je i domah se uspavala.

N

Comments (0)

Ljudi govore kako ne žele da završe u paklu ali niko od njih ne kapira da već žive u jednom. Već odavno su zaboravili na opraštanje, niko više nije grešnik ovde. Oni uzalud traže savršentstvo ali šta ja imam da se mešam u tuđa posla. Ja sam ipak za njih samo 16-godišnjakinja u pubertetu. Je li tako Džeki? Anđela je ustala sa trave i pomazila svog prelepog zlatnog retrivera. Psi su najbolji prijatelji čoveka. -Uzalud tebi pričam, ti me ne razumeš.. Kao ni svi ostali. Stvarno bih trebala da nađem neko zanimanje no što sedim ovde i pričam sa… sama sa sobom. Uzdahnula je i krenula kući. Anđela živi u Srbiji, njeni roditelji Natalija i Majk su razvedeni. Živi sa majkom i starijim bratom Klajvom dok je njihov otac u Americi. Chicago. Oduvek je želeo da ima dete koje nosi Američko ime. Za njega su zvezde i crveno bele pruge vrendije od Rodijum-a. To je razlog zasto njihov brak nije opstao. On je navodno previse putovao zbog posla dok je zapravo varao sa svakom drugom ženom koja je imala haljinu sa velikim dekolteom. Dok se Anđela vracala kuci prolazila je pored svoje skole. Srednja skola „D.A.Z.A.” - Doktorska akademija za amatere, tamo su u ovo vreme obično visili mlađi klinci iz moje škole a onda nešto kasnije dolaze oni stariji što pouše i piju. Svi u školi su preko veze ubačeni, uključujući i mene. Moj otac je davao mnogo novca da bih upala u jednu od najboljih srednjih škola u Srbiji. Među njima bio je takođe i Mihajlo. Da uvek postoji -on- u svakoj priči. Uvek je mirisao kao zora posle kiše, imao je prelepe plave oči i najmekšu kosu od svih momaka koje poznajem, a nije ih bilo mnogo. Ali tu se mastarija zavrsava. Ima devojku. Mada to i nije bila velika stvar sve dok nisam saznala ko mu je devojka. Anja Ranđelović ! Moja Anja. Znamo se od malena i na žalost ja tu ne mogu ništa.

Čula su se ulazna vrata. -Anči, draga jesi li to ti? Uzviknula sam - Daa! Moj život je daleko od savršenog. Moja mama radi za minimalac, živimo u malom stanu i što je najgore delim sobu sa bratom. Naš odnos je normalan, ali i meni i njemu je potrebna privatnost. Na žalost moja mama ne razume ona još uvek misli da smo deca. -Hej Anđela šta je bilo sa onim Milanom? Uh kako me nervira moj brat, uvek me pita istu stvar zato što zna da nikada neću preduzeti ništa da ga osovjim. A i on nikada ne bi izlazio sa nekim kao što sam ja. -Misliš Mihajlom. -Da, šta god. I? Prevrnula sam oči pokušavajući da zanemarim s kim delim sobu. Uzela sam telefon i počela da pišem poruku Anji dok se Klajv nije uzbio uz mene i počeo da zapitkuje da li je to Mihajlo, kao malo dete. - Skloni se s mog kreveta!!!Mamaaa !! Počeli smo da se tučemo jastucima, sve sa polica je popadalo a moja kosa bila je zakačena za njegovu protezu. U tom trenutku moja mama je ušla. -Natalija!! Povikala sam, a Klajv se naravno odmah pokušao izvući na onaj najstariji način. -Prva je počela ! -Deco hoćete li ikada prestati da se svađate? - Da, kada dobijemo odvojene sobe.

M

Jutro je bilo mrčano kada je Anđela ustala. Pogledala je bratov krevet, bio je prazan. Na satu je pisalo 16:08 p.m. Za nju je vikendima to bilo rano.Prevrnula se u krevetu tri puta, a onda ustala i otišla do kupatila. To veče otišla je kod Anje. Dok je ona bila za to da ostanu kod kuće, gledaju filmove i naruče picu, Anja je kao i uvek bila za to da izađu. -Možemo da izađemo samo na kratko. Vratićemo se da odgledamo film. -Ali meni se ne izlazi. Više bih volela da ostanemo kod kuće. - Molim te, Anđela. Mihajlo će biti tamo. Kada je to čula, Anđela se sledila, tada još više nije htela da ide. -Molim te, Anči. Anja je složila tužnu facu. -Dobro! Ali samo na kratko. -Jes, jes, jes! Najbolja si! Idemo. -Ahh. Nakon pola sata sređivanja Bridzit i Anja su otišle. Ona je na sebi imala kratku, tamnu, teksas suknjicu i belu majicu. Kosu je zavezala u visoki, konjski rep. An]ela je na sebi imala šorts i crnu majicu sa britanskom zastavom, koja je imala otvorena leđa. Kosu je zavezala u punđu. Nakon 10 minuta pešačenja bile su u školskom dvorištu srednje škole D.A.Z.A. Školsko dvorište je bilo puno. Izgledalo je kao da neko pravi žurku. A taj neko je bio Mihajlo. Došao je do Anje i Anđele, i pozdravio se sa njom, a Anđeli rekao samo ‘ćao’. Anja je nakon pola sata otišla sa ne poznatim momcima a Anđela i Mihajlo ostali su sami. -Kako možeš da budeš sa njom? Sigurno je te prevarila. -Ne znam, sve je počelo čudno i ne mogu da vidim kraj. Sa njom ne mogu da pričam normalno, uglavnom nikada i ne pričamo. Kao da je ona moj partner za ljubljenje a ne devojka sa kojom sam skoro 7 meseci. Anđela je spustila glavu i blago se nasmejala. Mihajlu je prišla neka ekipa i odvukla ga do stadiona. Nije se ni okrenuo. Stajala je pored ulaznih vrata, njena nesigurnost se videla sa velike daljine, njen stav, njeno držanje ruku, premeštanje sa jedne noge na drugu i sve u krug. Pored nje je došla ekipa momaka sa dve devojke, jedan od njih joj je namignuo kada se okrenula. Anđela ga je pogledala i stavila ruke na kukove. -Ne razumem. Je l' mi daješ znak da želiš da ti iskopam to oko ili ti se samo sviđam? Dečko ju je pogledao čudno i rekao svojim drugovima da ide iza škole. Verovatno da zapali dim jer je uzeo upaljač od devojke do njega. Izdržala je čitavih sat vremena, a onda otišla do Anje i rekla joj da ide kući, a ona kako hoće. -Izvini, moram da idem. -Ne, ostani još. Dečko s kojim je bila privukao je Anju k’ sebi, ali se ona izmigoljila i rekla mu da mora da ide. Kada su otisle kuci Anja je rekla kako su mogle jos da ostanu. -Nemoj da si takva. Gledaćemo film koji smo dugo čekale da izađe ”Remember me.” -Okej kako god. Šta misliš o tome da naručim picu? - Naravno. -Sa čime ćeš? - Može sa sirom. Reci da stave i malo kečapa. -Sve za tebe! - Mhm. -Nemoj ti meni mhm. -Dobro veče jednu picu sa sirom i kečapom... Adresa je.... - Dok je Anđela naručivala Lola je ubacivala CD u player. - Čekaćemo picu ili ćemo odmah početi da gledamo film? - Možemo odmah, ako ti odgovara. -Okej.Nakon 10 minuta čulo se zvono. -Ja ću. -oglasila se Anja. -Okej. -Ćao. -Ćao. -Koliko smo dužne? - Pica je 8$. Izvoli. -Hvala, ponovo zovite Max piceriju. -Stopostotno. Znaš mogao bi da mi daš svoj broj, tako ne bih morala da zovem piceriju i imali bismo razlog više da izađemo. -Anja da nisi zaboravila da ti već imaš dečka? Izvini, da li ti je platila ili je bila prezauzeta flertovanjem? -Haha, platila je. -Okej. -Ovaj, ja sam Nikola. -Anđela. -Okej vidimo se Anđela. -Opa, šta to bi? Vidiš da bi bilo neke koristi da sam uzela broj. I onako je zagrizao. -Da, da. Sve kako da ne. Hajde da jedemo više tu picu. -Haha, hajde.

K

Comments (0)